Четверг, 21.09.2017, 10:32:47
ИСЦЕЛЕНИЕ ТРАВМ
ИСЦЕЉЕЊЕ ТРАУМА
HEALING TRAUMA
КАНАЛИСАЊА
НАЈНОВИЈЕ (31)
ДОПУЊЕНО (13)
КАНАЛИСАЊЕ МЕСЕЦА
ИЗДВАЈАМО (5)

 

Збогом Србијо

Пре непуних месец дана је због ширења Сангејзинга, у Новом Саду пребијен Микан КишС обзиром да су ме током задњих десет дана агенти режимског Гестапоа чак три пута стартовали претњама и увредама, изгледа да сам на реду за пребијање сада ја – што значи да је сазрело време за мој растанак са Србијом.
Данас (06.05.’11) сам са читавом ситуацијом у вези дискриминације и застрашивања, упознао канцеларију једне европске организације која се бави мониторингом људских права и слобода у Србији, при чему ми је речено да немају овлаштења да се мешају у читаву ствар, али да ће о томе бити обавештена њихова централа у Бриселу. С обзиром на развој ситуације, пано за исцељујуће каналисање који користим током дневне медитације-прошње, заменио сам паноом следеће садржине:

За вађење пасоша, куповину карте, одеће, обуће и најнеопходних ствари – као и нешто неопходног кеша за прелазак границе, потребно ми је барем 400-500 евра. Да радим, то не би представљало проблем, али испросити оволику суму новца на улици у неком разумном року, малтене је немогуће. Зато сам принуђен да са уличног, просјачење проширим и на интернет "тротоар”.
Уколико је неко од вас који читате овај текст, у могућности да скромним прилогом помогне мој одлазак из Србије, био бих му захвалан. У том случају, након уплате будите љубазни да ми мејлом или у коментару овог текста (коментари се не објављују аутоматски, већ тек уколико их одобрим приликом следећег логовања – што ради ради заштите ваших података, нећу учинити) доставите број вашег жиро-рачуна (или адресу становања, мејл…) како бих вам када то будем у прилици, узвратио донацијом у истом износу.
Московска банка Београд
број динарског рачуна: —————————————
Banka Intesa
број девизног рачуна: ——————————————
Поздрав, Оливер Поповић

22. јун 2011
Пре пар дана сам одслужио 30-то дневну казну затвора (19. мај-18. јун 2011) због просјачког паноа "СКУПЉАМ ПАРЕ ЗА ОДЛАЗАК ИЗ СРБИЈЕ”, али и због покретања теме на "Крстарици” "Чиме су…” (nick: БеоградскиЈоргован) и о србијанским злочинима у Црној Гори, јер сматрам да се односи између Србије и Црне Горе не могу побољшати, уколико се и даље прикривају узроци који су довели до њиховог нарушавања. Но, како Србијанци патолошки воле Хрвате, а патолошки мрзе Црногорце, тема је закључана, а након неколико дана сам ухапшен и послат у затвор.

Пре отприлике пола године, три пута сам (у подземном пролазу у Нушићевој) од стране инспектора/Гестапо агената био прозиван због тога што сам Црногорац у Србији, при чему ми је један од њих "сугерисао” да напустим Србију и преселим се у Херцег Нови или Бар. Отприлике месец дана након тога, отпутовао сам у Подгорицу и замолио владу Црне Горе за азил – који ми нису одобрили, јер (претпостављам) нису хтели због мене да се замерају Србији. А Србију заболе, шта jој мисле Црногорци.

Након тога, једино што ми је преостало, јесте да извадим пасош, испросим довољно новца за прелазак границе и следећи Бетовенову мисао: "Тамо где су људи добри, ту је мој дом”, пронађем средину у којој бих могао  несметано да се бавим духовношћу. Међутим, изгледа да режимлије  ни то не желе да ми допусте, већ како сам потпуно беспомоћан – а при томе и Црногорац, изгледа сам постао за њих идеална жртва. Научиће ме они памети и злостављајући ме, осветиће се онима, које у личном контакту не би смели ни да ослове.

Зато сам у полицијској станици, суду и затвору одбио да потпишем све документе који су ми понуђени на потпис, па правно гледано, то се  и даље води као отмица и бесправно задржавање. Сада је илузорно и размишљати о томе, али ко зна шта се са свима нама може десити кроз неколико година и ко ће тада бити изведен пред суд због злостављања и отмице. У том случају поред временске казне, од суда бих захтевао да ми се (уколико је могуће) одштетни захтев исплати са тајних рачуна, које оптужени имају у иностранству.

С обзиром да сам веган, за мене је затворска храна била посебно припремана и послуживана (иста храна, само без меса и свињске масти, а ретко када и са зачинима, ваљда су скупи) и током 30-то дневног робијања, два пута десило да су ми се одмах након обедовања куваног оброка (ручак), на подлактицама обе руке појавили црвени пликови величине од 3 (неправилног кружног) до 14 (неправилног овалног облика) милиметара, а трећи пут и пецкање по телу – нарочито у угловима очију, бол у бубрезима и срцу, нагли пад имунитета, а након 3-4 сата бол и отеченост једњака.

С обзиром да Гестапо убиства Слободњака најчешће обавља на два начина: исценираним саобраћајним несрећама и изазивањем неизлечивих болести путем тровања хране "препаратима”, због намерног нарушавања мог здравља и угрожавања живота током робијања,  као и  у случају да у следећих неколико година код мене дође до појаве тешких болести, сматрам директно одговорним управника …………  ………….. КПЗ-а "Падинска Скела”, затим Сашу Вукадиновића и Ивицу Дачића из Гестапоа, Мирослава Гавриловића и Риста Радовића из Српске Православне Цркве, те Бориса Францетића (представља се и као Борис Тадић) и Снежану Маловић из Режимлија, али и њиховог директног контролора – амбасадора САД-а и шефа CIA-е за Србију, Ms. Mary Burce Warlick.

05. август 2011 године
Синоћ су ми око 21,20 часова у булевару Револуције 82 – испред "Lily” дрогерије, три набилдована полицијска инспектора (бели југо БГ 461-071) прислањали тиру-риру моторолу на ухо, гурали, називали "ђубретом”, "дрипцом”, "преварантом који пљачка људе”… и мало је хвалило да почну да ме туку на тротоару, а све зато јер се бавим уличном медитацијом и прошњом.

Како ми је та иста полиција забранила да се бавим исцељењем зато што нисам хтео да радим за попове и Српску Православну Цркву, једино ми је остало да се медитацијом и исцељењем бавим на улици,тј. тротоару. Како бих убудуће избегао вређање и злостављање од стране полицијских инспектора, до одласка из Србије, медитацијом и исцељењем бавит ћу се  испред амбасаде једне државе. 

Због злостављања коме сам изложен у протеклих 10 година, када ме у иностранству буду питали какви су Србијанци људи, рећи ћу да "има доста добрих и паметних, али има и доста примитивних, подлих и злих. Ови први ништа се не питају -  јер су и сами злостављани од стране ових других који су преузели сву власт и нико им ништа не може, а сконцентрисани су у Српској Православној Цркви,  муповцима и режимским странкама”.

08. септембар 2011 године
Видевши Канаду као модерну, секуларну и једну од ретких западњачких Serbian-friendly држава, сматрао сам да ће имати довољно сензибилитета да разуме чиме се бавим и чему сам због тога изложен у средини као што је то Србија, те да ће позитивно одговорити на моју молбу. Но, након 27 дана протеста (од 11,00-16,00) испред њихове амбасаде са паноом: "ДОСТА ЈЕ ВИШЕ ПОЛИЦИЈСКЕ ТОРТУРЕ", одговор је стигао у виду хапшења и 6 дана затвора (02.09.-08.09.), при чему сам као и прошли пут, у полицији, суду и затвору одбио да потпишем документа која су ми понуђена на потпис.
Како је казна траја само шест дана – а с обзиром на искуство од претхоног пута, нисам користио затворску храну јер сам имао толико новца да за тих шест дана у кантини купим три плазме и кесицу смокија. 

Пар дана пре хапшења, почеле су да ме обилазе и легитимишу полицијске патроле, уз уобичајено испирање мозга и увреде:

- 31.08.’11 "Што се на запослиш да копаш канале” (попут радника који су постављали ПТТ каблове, уместо што медитирам),

- 01.09.’11 "Да ли си лечен у психијатријској установи” (зато јер медитирам, уместо да испред продавнице испијам пиво),

- 02.09.’11 "Зашто не нађеш неки поштен посао” (рецимо у полицији),

- 02.09.’11 "Што не идеш на Косово” (уместо што својим присуством ружим његов Београд)

Чињеница је да се у Србији – где се под духовношћу сматра када упалите свећу, закољете прасе и напијете се на слави, свако ко медитира, каналише и исцељује доживљава као државни непријатељ. А зна се шта се у Србији ради са непријатељима.

28. септембар 2011 године
Данас је већ други пут за мање од месец дана да док сам у медитацији, да ми хрватски дезертери и избеглице псују мајку и прете да ће ме пребити, уколико ме следећи пут затекну како просим код пијаце у Првомајској.

15. октобар 2011 године
Од 03.10.-15.10. 2011 служио сам 12-то дневну казну затвора у Падинској Скели. Као и у претходним случајевима, одбио сам да потпишем понуђене документе у полицији, суду и затвору. 

04. новембар 2011 године
Јуче сам напокон 5 месеци успео да извадим пасош, те ми је остало да скупим неки динар барем да имам за воз, па даље како ми буде. Протеклих 5 месеци молба и уплатнице (предате у мају) биле су "загубљене”, како не бих  напустио Србију у јуну, већ у новембру/децембру.

ЗАУСТАВИМО ГЕНОЦИД
СЛОБОДЊАЦИ
ВИДЕИ (9)
ИСКРИЦЕ
Друзья сайта
  • Официальный блог
  • Сообщество uCoz
  • FAQ по системе
  • Инструкции для uCoz
  • Copyright MyCorp © 2017

    Бесплатный конструктор сайтов - uCoz