Четверг, 21.09.2017, 10:44:02
ИСЦЕЛЕНИЕ ТРАВМ
ИСЦЕЉЕЊЕ ТРАУМА
HEALING TRAUMA
КАНАЛИСАЊА
НАЈНОВИЈЕ (31)
ДОПУЊЕНО (13)
КАНАЛИСАЊЕ МЕСЕЦА
ИЗДВАЈАМО (5)

 

Ускраћивање слободе говора у Србији од стране окупационог режима

Поштовани посетиоци и сами сте свесни да је режим последњих годину дана потпуно укинуо слободу говора у Србији. Где год и на који начин год начин покушате да изразите свој критички став на дешавања у земљи, од стране окупационог режима (СПЦ-а, режимлија и МУП-а)  бивате спречени у томе.

У последњих 10 година у Србији је од стране нама непријатељских обавештајних служби и уз помоћ српског МУП-а, побијено преко 70 Слободњака (рачунајући и два председника) – почели су са Бошком Перошевићем, наставили са хашким голооточанима и преко Тапија, Ранка, Борке… и осталих, стигли до Бранимира Николића-Бранчија. Како користе систем "Побиј поглавице – покори племена”, изгледа сматрају да ми што смо преостали нисмо људи, већ веверице са којима могу радити шта хоће.
С обзиром да себе сматрам Homo sapiensom, нико ми не може ускратити право да слободно и јавно изразим свој критички став. Могу га испољити јавним протестом (забрањено), на интернет форумима (забрањено) или на неком од градских зидова (такође забрањено).

Шта се даље дешавало у читавој причи, можете прочитати у мејлу кога сам 3. децембра послао амбасадорима Руске Федерације и НР Кине:

03. децембар 2010 године
"Ваша Екселенцијо, поштована господо

Зовем се Оливер Поповић, имам 47 година, живим у Београду, а јављам вам се јер ми је од стране владајућег режима ускраћено право на слободно и јавно изражавање свог политичког става. У томе сам био спречен на једном од политичких форума – јер сам након претњи изречених на самом форуму, истима био изложен и у личном контакту. С обзиром да су се прење тицале мог живота, уплашен, престао сам да посећујем тај форум, али сам с времена на време свој политички став изражавао исписивањем графита на неком од градских зидова.

На зиду бараке која се налази на почетку улице Српских владара, током неколико месеци исписао сам неколико графита:

"536 муслиманских логора за Србе
Сарајевски геноцид на 6735 Срба
Подрињски геноцид над 3267 Срба”

"Расим Љајић
Алијим муџахедин”

"Србија умире
Београд се смеје”

"Кад престанеш
да будеш човек
постајеш европљанин”

"Истину и образ
неможете прекречити”

"Хрватима и Словенцима
српске фирме и фабрике

Србима њиве и мотике”

Због графита о геноциду над Србима у Босни два пута сам био хапшен и осуђиван на 20-то дневну казну затвора, коју сам издржавао у КПЗ-у "Падинска Скела”. Први пут – у фебруару, о чему сам писмом из затвора обавестио амбасаду НР Кине, а други пут у јулу ове године, о чему сам писмом и мејлом упознао вашу Екселенцију.

Због последњег графита ухапшен сам 02.12.2010 године и задржан у полицијској станици Савски венац од 11,00-21,30 часова. За то време два пута сам био испитиван од стране инспектора, при чему је њихов однос према мени био врло агресиван са повременим претњама "да могу бити отет и бачен у мутни Дунав”. Претпостављам да је њихова намера била у томе да ме сломе и натерају да прихватим кривицу, у чему наравно нису успели. Моја одбрана састојала се у томе "да ми нико не може забранити да слободно и јавно изразим свој политички став на зиду, да хапшење сматрам политичком отмицом и да ми омогуће контакт са Вашом, али и амбасадама НР Кине и САД-а”.

У 21,30 пуштен сам из притвора, при чему ми је речено да ће против мене бити подигнута оптужница "за изазивање расне, верске и међунационалне мрже”, чиме је запрећено казном до 5 година затвора.
С обзиром да је ово директан напад на слободу јавног изражавања свог политичког става, обраћам се вашој Екселенцији са молбом да својим утицајем подржите очување слободарске мисли у Србији. У духу тога, бићу слободан да у понедељак дођем у амбасаду, и у личном контакту Вама или вашем особљу изложим овај случај.

С поштовањем, Оливер Поповић”


09. јануар 2011 године
Због свега наведеног, сваки радни дан – почевши од 3.децембра прошле године, два сата дневно држећи протестни пано („Неможете ми забранити слободу говора у Србији") протестујем испред једне институције, како бих скренуо пажњу на очигледно и брутално кршење слободе говора у земљи. Како полиција није успела да ме застраши и натера да престанем са протестом, „неко" је почео да ми упада у рушевину у којој живим и разбацује ствари, са очигледном намером да ме застраши. То је узело толико маха да је – иако траје месецима, само у последњих недељу дана (01.01-08.01) било три упада, при чему су ми све ствари разбацане, а део њих бачен у оближњи контејнер.

Како одлазак у полицијску станицу (3-4 пута) није дао никаквог резултата, очигледно је да режим има намеру да ме протера из Србије и тако ућутка још један глас савести. С обзиром да ми је ускраћено право на слободу говора, право да се слободно бавим медитацијом и исцељењем, право на безбедно и хумано становање, те како сам изложен сталном застрашивању, можда то и није лоше решење, па ћу у следећем периоду упоредно са протестима додати и захтев за добијањем политичког азила, јер постоје сви услови за то.

Ах да, 05.01.2011 године због уличног исцељења-просјачења приведен сам у станицу "29 новембар”, са намером да будем прослеђен у "Падинску Скелу” на још 20 дана затвора. Но, како је у станици установљено да ми је тог дана рођендан, одустали су од тога. Очигледно је да су теренски инспектори радили по наређењу неког "одозго”, који је хапшењем желео да ми честита рођендан.

А када се само сетим како је било лепо живети у Србији, док је била Слободна. 

 

21. јануар 2011 године
Од 14-21. јануара поново сам био у затвору у Падинској Скели издржавајући казну од 7 дана затвора. Као повод наведено је улично исцељујуће каналисање, док ми стављено до знања да је прави разлог то што већ 26 дана протестујем испред Америчке амбасаде тражећи слободу говора у Србији.


29. јануар 2011 године
Од 22-28. јануара боравио сам у једној нама пријатељској земљи, где сам у директном разговору и писаној форми особљу кабинета премијера те државе објаснио да сам политички прогањан и затваран у Србији, да ми је од стране СПЦ-а забрањено упражњавање духовности и да сам као ратни ветеран потпуно дискримисан у друштву. Због свега набројаног замолио сам их да ми одобре боравак и духовно-исцелитељски рад на територији њихове државе.
Молба је правно процесуирана и узета у разматрање.

31. јануар 2011 године
Изгледа да сам изнервирао нечији Емоционални Его па ми је из освете вечерас запалио "кућу” – када сам дошао да преспавам затекао сам само још нешто мало жара који се дими, све остало – врећа за спавање, "кревет”, јоргани, јакна, ципеле… спаљено је. За оне који познају Београд, протеклих годину и по дана спавао сам у Радничкој улици -  у рушевини преко пута "Цитроеновог” продајног салона, тачније у рупи испод степеништа.
 
05. март 2011 године
Нажалост, али азил за који сам замолио Црну Гору, није ми одобрен.
 
22. март 2011 године
Од 15-22 марта поново сам био на одлужењу затворске казне у КПЗ-у "Падинска Скела”.
 
28. јун 2011 године
Данас сам ухапшен по потерници расписаној 21. јуна од стране Вишег суда у Београду, а везано за писање графита, тј. режимске забране изражавања свог политичког става на зиду. Изјаву у вези графита сам дао суду (али не и потписао), након чега сам пуштен, при чему ми је  напоменуто да ћу о даљим корацима суда бити благовремено обавештен.
ЗАУСТАВИМО ГЕНОЦИД
СЛОБОДЊАЦИ
ВИДЕИ (9)
ИСКРИЦЕ
Друзья сайта
  • Официальный блог
  • Сообщество uCoz
  • FAQ по системе
  • Инструкции для uCoz
  • Copyright MyCorp © 2017

    Бесплатный конструктор сайтов - uCoz