<<< ПРЕТХОДНА
 

„ОПРАШТАЊЕ"
У већини религија – а посебно у хришћанству, опраштање је једна од уобичајених црквених услуга и с обзиром на његово погубно дејство, даћемо кратко појашњење.

Грижа савести због почињених греха, криминалних дела и злочина, и моћ да се они трајно обришу толико је сластан мамац, да није чудно што су се милијарде грешника упецале на њега. „Опраштање" је злочин с предумишљајем, јер верницима шаље следећу поруку: „Уопште се не брините ако почините  неко зло, јер ће га Џонатан на нашу молбу обрисати", па на овај начин енергије Зла знатно увећавају патњу човечанства. Оно можда игра и пресудну улогу у моћи коју религије имају у друштву, нарочито када су у питању друге две полуге моћи – муповци и режимлије, јер „опраштајући" им грехе, криминална дела и злочине свештеници их стављају под контролу, чиме постају недодирљиви, јер опраштање – у овом случају право, делује и у супротном смеру, где сада муповци и режимлије као контрауслугу, свештеницима опраштају грехе, криминална дела и злочине над човечанством, па је због овог брака из рачуна оно осуђено на вечну патњу.

Но, као што нам нико – па ни сам Универзум, не може одузети једном дату Слободну Вољу, тако нам нико – па ни сам Универзум, не може обрисати почињено зло. Иако је он у суштини Безусловна Љубав, брисањем свега лошег што смо починили не би нам помогло, већ само одмогло у духовном развоју. Зато је у ту сврху створен праведан Закон Карме који делује на све у универзуму који имају слободну вољу, а идеја да тамо неки свештеник може поништити законе Универзума толико је неозбиљна, да је сасвим разумљиво што је верници сматрају истинитом.

Суштина Закона Карме је у следећем: све док се поистовећујемо са Егом наносићемо бол и зло другима, те да би се одвикли од тога, тај исти бол и зло морамо искусити на сопственој кожи, јер је то једини начин на који учимо док смо под његовим вођством.

Рецимо, уколико некоме кога мрзимо запалимо кућу, осетићемо задовољство јер смо му нанели бол. У следећем животу неко или можда та иста Развојна Свест којој смо у претходном животу запалили кућу, сада ће запалити нашу, како бисмо искусили бол гледајући како сав наш животни труд нестаје у пламену. У трећем животу када нам неко предложи да запалимо кућу одређеној особи како бисмо јој напакостили, то ћемо одлучно одбити не због догађаја из претходна два живота којих се и не сећамо, већ због бола који смо у претходном животу искусили, након чега смо донели чврт став-увид да је погрешно људима палити куће.

На овај – болан начин, Развојна Свест постепено напредује и развија се док је под вођством Ега. Када пак досегне ниво самосвести довољан за повезивање с Душом, тада се препушта њеном вођству чинећи позитивне и добре ствари, након чега се њен духовни развој знатно убрзава и бива праћен осећајем пријатности без обзира на животне потешкоће којима може бити изложена.


РЕЛИГИЈА И ДРЖАВА
Однос између религије и државе често је испуњен напетостима и борбом за моћ, па ипак, током векова заједничког живота, религија и држава углавном су успевале да успоставе пријатељски и обострано користан однос. Да би опстала, религија је своје деловање увек усмеравала у корист државе помажући јој у контролисању становништва, док је држава – као противуслугу, уступала и штитила "право” тој религији да буде једина којој је дозвољено да се бави "духовношћу”.

Овај став је и даље присутан у оним земљама у којима религија уједно врши и улогу државе, а једним делом и у оним посткомунистичким државама, у којима званичне религије нису вољне да поделе "своје” право на духовност са другим религијама и покретима усмереним ка духовности.

Данашњи однос између религије и државе може се разликовати од једног до другог друштвеног система – у некима је религија потпуно одвојена од државе и нема скоро никакав утицај на њу, у другима, иако одвојена од државе и даље има јак утицај на њен рад, док су у трећима, религија и држава спојени у једно.

Можда изгледа невероватно, али у савезништву између државе и религије, корист углавном има религија, док су држава и становништво најчешће на губитку. У том случају, религија би врло брзо преузела од државе водећу и наредбодавну улогу, намећући своје циљеве као државне циљеве, користећи државне механизме у прогањању становништва због идеолошких разлика или пак започињући верске ратове са другим државама, излажући при томе и државу и становништво беспотребним губитцима.
 

РЕЛИГИЈЕ И СЛОБОДА
Период у којем је одређена религија уједно обављала и функцију државе, истовремено је био и период великог ограничавања људских слобода, и општег заостајања друштва.

Религија је одувек на људску потребу за променом, даљим развојем и новим сазнањима у свим областима живота, гледала као на непријатељску делатност, која је за циљ имала подривање њене моћи и сва размишљања која нису одговарала религијском учењу, била су проглашена непријатељском делатношћу, а особа прогоњена, хапшена, често и убијена. Одсуство основних људских права и понижавајући положај жена и деце, недостатак верских слобода и смртна казна у случају отвореног исповедања  друге вере, изражен расизам, хомофобија, низак ниво образовања и опште културе, нехуман и понижавајући однос према животињама, потпун недостатак основних елемената демократије и много тога... стварност су у којој данас живи више од половине човечанства.

Чињеница је да водеће државе, које су истовремено и најразвијеније гледано са становишта развоја цивилизације, из својих разлога свесно одржавају овакво поражавајуће стање у тим земљама, истовремено их усмеравајући да нападају друге државе, како би остварили своје војне и економске циљеве.

Вероватно је подизање нивоа људских права, слобода и опште културе у овим земљама,и њихово усклађивање са нивоом цивилизације у слободним демократским државама важнији циљ, од бесмислене и немогуће жеље за успостављањем апсолутне моћи над целом планетом.
 

РЕЛИГИЈА И МОЋ
Иако су првобитно настале као спонтани облик удруживања духовних трагача са циљем достизања просветљења и спајања с Богом, религије су се врло брзо претвориле у организације чији је основни циљ постао наметање сопствених религијских схватања као једино исправног начина размишљања и понашања људи, успостављања сопствене владавине над цивилним друштвом и ширења сопствене религије на читав свет.

Ова тежња религија ка моћи, кроз историју била је узрок великих страдања становништва од којих нису били поштеђени ни наши крајеви - 500 година дуга окупација балканских земаља, припремана и прикривана лажним походом за ослобођење Свете Земље, настала као последица постигнутог договора и размене обавештајних података двеју религија и прослављена заједничком позоришном представом – опсадом Беча, затим Први, па Други Светски рат са детаљно смишљеном костимографијом Трећег Рајха, као и последњи рат који је пратио распад Југославије, као свој основни критеријум непријатељства имали су религијску и расну припадност становништва.

Какве су последице на човечансто имали ти ратови, сувишно је и напомињати.
 

РЕЛИГИЈЕ - ОСВАЈАЊЕ МОЋИ

До сада смо у више текстова истицали релгије као главне узрочнике општег заостајања друштва са циљем да га задрже на што нижем степену развоја и тако одвоје од духовности, али и да се управо оне налазе на челу тренутно најразвијенијих држава света, што противречи једно другом. Рекли смо да светом оваквим какав је он сада влада Римокатоличка Црква, yз асистенцију Јудаистичке Цркве кроз тајну пирамидалну организовану друштвену структуру под именом "Ватиканско-Рабинска Коалиција".

Ако погледамо друштва широм света, видећемо да су она у којима религије држе моћ у социјалном, образовном, културном, економском, уметничком... и сваком другом погледу заосталија у односу на секуларна друштва у којима религије имају споредну улогу. Западна друштва разликују се од остатка света по својој агресивности која се испољава у свим областима живота, услед чега су се њихови интелектуалци у научници први побунили против утицаја цркве у друштву, након чега су та друштва нагло почела да се развијају у свим областима живота.

Знајући да је директном силом немогуће зауставити једном изборену друштвену слободу, Римокатоличка Црква преоријентисала се на индиректно освајање моћи преузевши све тајне канале који воде ка њој. Најважнији корак у томе представљала им је инфлитрација и преузимање контроле над тајним друштвима и образовањем, нарочито универзитетским. Ово последње, остварила је тако што је универзитетима којима су увек имали финансијских проблема понудилa стабилан и обилан прилив новца, под условом да један број Језуита уђе у управни одбор Универзитета, што је и прихваћено.
 
На овај начин, за пар деценија преузели су контролу над свим најважнијим Универзитетима у САД -у.

Тада су најтелентованије студенте врбовали у тајна студенстка друштва и уколико би се показало како знају да чувају неку (неважну) тајну и истовремено прихватају и поштују хијерархију друштва, након завршених студија примани су у озбиљна тајна друштва и као њихови кадрови убацивани на позиције са којих би временом досезали високе положаје у безбедносно-обавештајним, банкарско-монетарним, политичким, војно-полицијским, пропагадно-медијским, правосудним, невладиним... и многим другим областима.

На овај начин - контролишући мрежу тајних друштава, Римокатоличка Црква влада судбином човечанства.

Када је образовање у питању, Римокатоличка црква схватила је да иако јој представља главну претњу, високо образовање и наука католичке државе којима она управља чини неупоредиво моћнијим од држава које она држи на нивоу заосталости, тако што контролише свештенике њихових религија. Циљ је покатоличавање читавог света и слободно можемо рећи да разлике између муслиманског и католичког џихада нема, што је и допринело њиховој успешној сарадњу у геноциду над православцима. Оно у чему се разликују, јесте прилично низак ниво развоја муслиманских друштава узрокован стратешким одлукама Римокатоличке Цркве која их контролише, јер јој је за поробљавање света потребна полусвесна, необразована и агресивна армија религијских фанатика уз чију помоћ ће моћи да изазове рат, почини геноцид и окупира било коју државу света - геноцид над Србима у Хрватској, Босни/Херцеговини и КосМету почињен од стране католика и муслимана, те бомбардовање, окупација и пљачка Србије, образац je који ће се понављати широм света.

У читавој причи важна је и улога њихових савезника - рабина, јер већ 250 година Римокатоличка Црква јудаисте користи као шпијуне - али и као банкаре, при чему је 85% "јеврејског богатства": банке, компаније, болнице, поседи... у ствари богатство Римокатоличке Цркве.

Све у свему будућност човечанства неизвесна је, с обзиром да се циљ Коалиције о заглупљивању људске врсте и затирању духовности на Земљи из дана у дан остварује. Колико томе вашим ћутањем доприносте и ви, процените сами.

* * *

Иако су у историји религије најчешће били узроци већине сукоба и ратова, ипак их не бисмо требали сматрати за искључивог кривца, и мишљење да би нестанком религија коначно престали сукоби и ратови широм света, вероватно није тачно.

Ако би из неког разлога религије престале да постоје, дошло би до знатног напретка у разумевању и сарадњи међу народима, но, то ипак не би довело до успостављања трајног мира. У одсуству религија, велики светски ратови, ратови са милионима мртвих, водили би се - рецимо, између фудбалских и кошаркашких навијача, љубитеља народне музике и репа, или између неке друге две или више група људи уједињених неким критеријумом Ега, који их чини блиским једни другима и битно другачијим од осталих група.

Его је стваран узрок, а религије су само механизам који он користи за постизање својих циљева.
 

<<< ПРЕТХОДНА


Сви текстови са сајта без икаквих измена и скраћивања могу бити штампани и објављивани у приватне и комерцијалне сврхе, у земљи и иностранству, од стране свих који то желе. Издавачка права су бесплатна, уз претходан договор везано за избор, опрему и ауторизацију текстова

Email this page