14        
ПОРУКА СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА СРБИМА И СРБИЈАНЦИМА

("Иако не идеализујемо људе, нарочито не политичаре, судбина Слободана Милошевића повремено нам је била у фокусу, пре свега што до њега ниједан политичар у Србији - можда и у свету, није био тако сатанизаован и обасипан лажима, што од стране католика и муслимана, што од домаћих квислинга. Коментар који смо данас оставили на једној дискусији у којој се говорило о Милошевићу, представљао је "линк" који је покренуо каналисање које следи...")

Драги моји

Жеља која је дуго тињала у нама - да вам се обратимо, напокон нам је испуњена овим јављањем преко Оливера, на чему смо му веома захвални.

Но, да не дужим, него да одмах пређем на ствар.

Драги моји Срби и Србијанци, свих верских и политичких опредељења, сиромашни и богати, успешни и мање успешни, млади и они зрелијих доба, желим овом приликом да вам се обратим и прокоментаришем пар ствари које ће вам сасвим сигурно бити важне, важне у смислу разумевања догађаја који су остали за нама.

Дуго времена моју свест притискала је једна врста тескобе, чији узрок је представљала немогућност, односно ускраћеност да се обратимо грађанима Србије и јавно, отворено и истинито прокоментаришемо неке теме из недавне прошлости, које се тичу свих грађана Србије, али и грађана бивше Југославије.

Као прво, желео бих овом приликом да изјавим како ни по ком основу нисам крив за изазивање рата у бившој Југославији - ни ја, ни Србија. Рат су изазвале западне силе у спрези са католицима и муслиманима из нама братских република, са намером да разбију Југославију, а Србе протерају са њихових вековних огњишта, на територију уже Србије.

То је основни узрок рата у бившој Југославији и ми као председник Србије имали смо дужност - могли бисмо рећи и историјску улогу и част, да заштитимо Србе који су живели ван граница уже Србије. Колико смо у томе успели у околностима које нам је међународна заједница - мислимо на Запад, наметнула и у односу снага где је Русија читаво време била пасивна, остављамо суду историје да донесе свој закључак.

Ми лично и наши сарадници најискреније смо се трудили да заштитимо србски народ који је живео у другим републикама и покрајини Косово и Метохији од геноцида и да истовремено уколико је то могуће, сачувамо Југославију или барем онај њен део који је желео да остане у тој заједници. Колико смо у томе успели у међународним околностима које су у то време постојале, оставићемо вама - грађанима Србије и свим Србима широм света да сами процените.

Друга ствар коју бих желео да разјасним, јесте улога наше супруге Мире у вођењу државе и доношењу важних одлука.
Желим овом приликом јасно да истакнем да у томе нема ни трунке Истине. Као сваки супружнички пар и ми смо међусобно коментарисали дешавања која су се одигравaла у то време, али је Мира као врстан интелектуалац увек избегавала да на директан или индиректан начин моделује наше - односно моје одлуке, на чему сам јој неизмерно захвалан.

Трећа ствар која ми се ставља на душу као кривица, јесте егзодус крајишких Срба из Хрватске, што је врхунац цинизма, могли бисмо рећи.
Па читава прича о распаду Југославије започета је протеривањима, злостављањем и убиствима крајишких Срба. Зар стварно неко мисли да бисмо ми након 5 година очајничке борбе да сачувамо њихове животе, имовину и територију на којој вековима живе, одједном донели потпуно супротну одлуку?

Ни ми као председник Србије, ни Ратно веће као орган који доноси одлуке које мора да поштује и сам председник, никада не бисмо тако поступили. Егзодус, односно протеривање крајишких Срба из Хрватске био је део плана америчко-европских католика од самог почетка рата, чиме су кумовали малодушност и дезертерство многих крајишких Срба. Неколико пута покушали смо да их анимирамо да се из Србије врате и прикључе одбрани својих вековних огњишта, али су они то увек одлучно одбијали.

Четврти разлог због кога вам се обраћамо су приче - могли бисмо рећи и легенде, о богатсву које смо ми и Мира, односно наша деца, опљачкали од Србије.
Желим да истакнем у своје и у име читаве наше породице да је то само једна лаж више, од многих лажи које су американци и досовци ширили Србијом о нама. Наша брига одувек је био напредак и развој Србије и србског народа у целини, а да нам је било до пара, као искусном банкару и вишегодишњем политичару-председнику са познанствима широм света, лако и брзо бисмо могли да се обогатимо.

Оно чиме су се наша деца - Марко и Марија, бавили, био је бизнис којим су се бавили и други грађани Србије. Да ли је то што су деца председника Србије требало да значи да они као млади, паметни и предузимљиви људи немају право на личну каријеру и рад?!

Чини нам се да смо са ове четири кратке теме успели да појаснимо неке моменте дешавања у бившој Југославији који су оптерећивали грађане Србије, али који су оптерећивали и нашу свест. Сада се осећамо као да нам је пао неки терет са леђа, као да су се оптужбе многих који нас никада нису лично ни срели, напокон истопиле као грудве снега на јулској жеги.

Да ли ће такво дејство ове наше речи имати и на вас - грађане Србије и све Србе широм света, не знамо, али ако бисмо ишта желели, онда је то да вас напокон већ једном видим срећне и задовољне са својим животима и околностима у којимa постојите и делате.

Свако добро вам желим, са надом да ћете успети да се уздигнете из стања у коме се тренутно налазите и присетите Слободе, која је за вас једин пут којим можете доживети боље сутра. Без ње, остаћете довека робови злих господара, који ће се само мењати и трудити да вас у том положају задрже што је могуће дуже. Читав наш живот - нарочито онај његов део који смо провели као председник Србије и Југославије, био је посвећен томе да их онемогућимо у тим настојањима, а да грађанима Србије створимо услове који ће обезбедити Слободу као основни предуслов развоја и напретка сваког човека.

Остајте ми добро.

Слободан Милошевић, председник Србије и Југославије

 

 


Сви текстови са сајта без икаквих измена и скраћивања могу бити штампани и објављивани у приватне и комерцијалне сврхе, у земљи и иностранству, од стране свих који то желе. Издавачка права су бесплатна, уз претходан договор везано за избор, опрему и ауторизацију текстова.

13 јул 16-те године ере Водолије - Београд/Србија