6 фебруар 15 године ере Водолије/Бг

Синоћ ми је полицијски инспектор украо торбу са стварима: два пара патика, фармеркама, кошуљама..., хигијенским прибором, храном и још неким ситницама. Приметио сам га (190/27, црнокос) у трамвају на Бановом Брду јер је са доста мржње био усмерен на мене због чега ми је спонтано привукао пажњу, но како сам се већ навикао на њихово присуство нисам обраћао превише пажње на њега. Након што сам изашао на станицу код Вука застао сам код неких контејнера да пронађем кутију за прошњу и притом осетио нечију намеру да ми украде торбу, али нисам томе придао неку посебну пажњу, нити сам је повезао са њим. Елем само што сам неких 7-10 секунди одвратио пажњу од торбе са стварима "неко" је украо! Два сата након тога случајно сам у једном контејнеру пронашао торбу, али без ствари.

Након пет година злостављања, понижавања, затварања... ово је већ други пут да ми полицијски инспектори краду ствари и стварно незнам има ли још нешто што је ниже од тога... красти од бескућника и просјака...

27 јануар 15 године ере Водолије

У недељу код поште на Каленић пијаци док сам као и обично медитирао и просио лик са проседом уметничком брадицом (38/181, обучен у комплет тренерке тегет боје и капуљачом на глави) вређао ме је и бацао кикирики у кутију за прошњу. Након пет минута (у повратку) урадио је исто то на емоционално агресиван начин уз коментар зар још нисам скупио паре да напустим Србију. Након што је одмакао пратио сам га на пристојној удаљености приметивши да је ушао у белу двоспратну кућу на адреси Мачванска 36.

21 јануар 15 године ере Водолије

Бол који Сједињене Америчке Државе наносе људској врсти и Универзуму досегао је своју горњу границу и Духовне Енергије Универзума последњи пут их моле да престану са тиме

15 јануар 15 године ере Водолије
Није ми одобрен азил у Црној Гори.

9 новембар 14 године ере Водолије

Вечерас ћу покушати да отпутујем за Црну Гору и затражим неку врсту супсадијарне заштите.

У Европи су ме убеђивали како немају услова да ми одобре азил јер је стање у Србији малтене као у Шведској - нарочито у области људских права и слобода...

07 новембар 14 године ере Водолије

Синоћ су ме испред поште у Железничкој улици у Новом Саду двоје Пекабејаца - девојка (26/160, тамне очи, црвена перика,овално-шпицасти облик лица, нормалне тежине) и младић (29/178, смеђ, са проређеном брадом старом две недеље, троугласто-издуженог облика лица, 5-6 килограма испод нормалне тежине) застрашивали и претили смрћу упорно покушавајући да ме натерају да прихватим учење њихове црномагијско-фашистичке секте - Србијанске Православне Цркве.

Када сам уплашен почео гласно да дозивам полицију а народ да се окреће и посматра шта се дешава, након 10-ак секунди хладнокрвног саветовања шта да раде једноставно су се окренули и лагано одшетали и не поздравиши се са мном.

04 новембар 14 године ере Водолије

Престаните са црномагијско-сугестивним деловањем.

Када би неки људи из окружења схватили какве сте промене код њих на такав начин изазвали пожелели би да вас упознају.

18 октобар 14 године ере Водолије

Како су инспектори претходна 2-3 дана поново почели да ме узнемиравају морао сам да напустим Београд. Oчигледно је да и даље одрађују послове за демонизоване попове/монахе и своје католичке господаре.

10 октобар 14 године ере Водолије

Тужилац и судија донели су мудру и праведну пресуду те је сада све у реду.


17 септембар 14 године ере Водолије
Као последица појачане агресивности полицијских инспектора према нама у последњих 10-ак дана вечерас су нам током спавања у парку украдене све ствари, документа, лични списи и записи 15-20 каналисања, а логична претпоставка је да су то учинили полицијски инспектори као наставак кампање злостављања. Пре два дана позвани смо у Палату правде где нам је због исписивања графита против криминално-злочиначког режима Бориса Тадића и његових претходника заказано главно суђење за 08 октобар у 9 часова, судницa бр.53. Из разлога личне сигурности до суђења ћемо напустити Београд и потражити уточиште у неком граду у коме полиција чува своје грађане, уместо да их злоставља попут београдске полиције.

ЈАУК СРПСКЕ ДУШЕ

Јооооој децооо моја одрођенаaaa… јоооoј… ој

Што заборависте, што ме остависте саму… јооој… ој

Где су ми очи децо – у мраку тумарам

Где су ми ноге – у прашини лежим

Где су ми руке моје - да вас загрлим све

Где сте ви, децо моја одрођена… јооој… ој

 

Што ме издадосте децо?!

Непријатељима мојим – што мрзе ме, подводите ме.

Мајку своју – једну, једину?!

Пече ли вас млеко којим вас подојих децо… јооој… ој

 

Што с браћом не причате?

Што сестре не посећујете?

Јесул’ гладни?

Јел’ им хладно?

Што се не гледате с њима?

Што ми срце мајчинско кидате на суво?!

Јооооој децооо моја одрођенаааа… јоооoј… ој


11 септембар 14 године ере Водолије

Последњих недељу дана један од полицијских инспектора који држи сектор на релацији Београђанка-Теразије (-Славија?) постао је агресиван према нама и стално нас провоцира. Висок је око 192 цм, крупан, смеђе косе, коцкасте главе са чврстом вилицом и размаком између горњих зуба, а према понашању и нагласку рекло би се да је у питању новопазарски Туркеш.

Потребно нам је барем 100 евра ради вађења личне карте, пасоша и одласка из Србије

С обзиром да су нам за вађење личне карте неопходни извод из матичне књиге рођених и држављанство које морамо добити од матичне службе у Јагодини потребно нам је барем 2000-2500 за пут, 1500-1800 за извод и држављанство, за личну карту 1250, за пасош 3600 и барем нешто новца за пут, а дневно испросимо од 150-300 динара - ретко кад више од тога и да се не дохрањујемо остацима воћа и хране из контејнера и канти за отпатке одавно би умрли од глади.
Како већ пет година живимо као просјак и бескућник отишли смо у Социјалну службу општине Чукарица замоливши их да службено пошаљу захтев за вађење потребних докумената Матичној служби Јагодина јер се у том случају њихово вађење не плаћа и матичари их поштом шаљу на адресу Социјалне службе Чукарице. Иако смо за два месеца осам пута посећивали Социјану службу општине Чукарица они су упорно одбијали да нам на било који начин помогну (замолили смо и затворског социјалног радника у Падинској Скели да их назове истим поводом јер је полиција за хапшење на протесту испред руске амбасаде користила изговор да не поседујемо лиичну карту, али без успеха).

Додуше, прва три пута показали су професионалну заинтересованост и жељу да нам изађу у сусрет (на шта законски имамо право) али се након тога њихов приступ потпуно променио и прешао у хладну, али видљиву мржњу. Очигледно је да су их у међувремену муповци (који и даље одрађују послове за своје католичке господаре) назвали дајући им одговарајуће инструкције откриваћући им истовремено и разлог за то: да смо Црногорац, Слободњак и Духовник због чега нас данашња православно-фашистичка Србија сматра својим непријатељем па се тако и понаша према нама.

Србијанци више нису под нашом духовном заштитом

- Од 16-26 јула провео сам у затвору у Падинској Скели зато што сам протестовао испред Руске амбасаде са паноом: "ДИСКРИМИНАЦИЈА, РАСИЗАМ, ПОЛИЦИЈСКА ТОРТУРА". У затвору сам био провоциран од стране ултраправославног лика због тога што "пишем глупости по нету" и као и у претходном случају када лепа реч није помогла, јесу чувари.

- из Грчке сам депортован 28 маја ове године

- 30 маја био сам на суђењуу у Палати Правде (Кт-8147/11) везано за исписивање антирежимских графита. Пресуда још није донета

- 5 маја брадоња са усном хармоником из подземног пролаза у Нушићевој рекао ми је да могу бити пребијен

- 7 и 8 маја на Теразијама и Безистану нападнут сам током спавања од групе малолетних ромских хулигана, ударан по глави песницама и гурнут на бетонски стуб што је довело до повреде чела.

- од 29.маја.- 23.јуна. провео сам 25 дана у затвору у Падинској Скели због просјачења. Када сам ухапшен у просјачкој кутији имао сам 3 динара.

- у затвору сам био провоциран и застрашиван од стране 7-8 Рома, међутим када лепа реч није помогла, захваљујући стражарима са тим се престало

- након месец дана слободног кориштења од 25 јуна сајт ми је поново блокиран, текстови мењани, два избрисана. Након 10-ак дана блокаде поново ми је омогућен приступ сајту. Видећемо докле.

Све у свему одлазак за Русију и даље је најбоље решење из неколико разлога при чему је духовни најважнији јер тиче читаве људске врсте и територијално је везан за Русију. Да би до тога дошло потребно је да се посвађани договоре и сагласе.