Воскресенье, 19.11.2017, 14:25:47
ИСЦЕЛЕНИЕ ТРАВМ
ИСЦЕЉЕЊЕ ТРАУМА
HEALING TRAUMA
КАНАЛИСАЊА
НАЈНОВИЈЕ (31)
ДОПУЊЕНО (13)
КАНАЛИСАЊЕ МЕСЕЦА
ИЗДВАЈАМО (5)

 

Писмо амбасадору Црне Горе

16. октобар 2011

Поштовани господине амбасадоре

Зовем се Оливер Поповић, имам 48 година и живим у Београду, а обраћам Вам се из следећег разлога: наиме, већ годину ипо дана изложен сам вређању, понижавању и злостављању од стране Српске Православне Цркве, муповаца и режимлија. Повод за злостављање СПЦ налази у томе што се бавим духовношћу и што сам Црногорац, режимлијама сметам што сам Црногорац и Слободњак, док муповци катакад поступају по наређењу – строго службено и културно, а каткад с мржњом и агресивношћу – чини ми се из сва три разлога.

Чињеница је да од када су Српска Православна Црква и режимлије преузели власт у Србији да је мржња према Црногорцима досегла свој максимум – ако Новак Ђоковић и Душко Вујошевић не смеју да се изјасне као Црногорци, онда вам је јасно каквом смо притиску изложени – нарочито ми медитанти-просјаци. Наиме последње две године живим као просјак-бескућник који се бави медитацијом и исцељењем, што је једна од фаза духовног развоја. Иако сам све што се са мном догађа – везано за духовни развој детаљно описао и објаснио у текстовима на сајту, изгледа да од тога нема неке користи, јер они који доносе одлуке не желе или не могу да схвате о чему говорим па спрам мене најчешће реагују с мржњом и агресивношћу.

Да би разумели њихове поступке морам укратко појаснити узроке те мржње која свој корен има у политици тако што је прихватањем папе за свог поглавара Српска Православна Црква постала унијатска црква, па је сходно томе државна политика данашње Србије прилагођена глобалним циљевима Римокатоличке цркве. Не заборавите да је Србијом (и Југославијом) три ипо деценије владао ванбрачни син цара Фрање Јосипа кога је одгајила, образовала и обучила обавештајна служба Римокатоличке цркве – Језуити. Зато су већина данашњих великодостојника СПЦ-а својевремено рукоположени за попове/монахе тек по одобрењу и препоруци ондашње Државне Безбедности која је имала статус (као уосталом и данас) истуреног одељења америчких обавештајних служби, а њима пак – гле чуда, управљају Римокатоличка црква и Језуити. Сходно томе данас у СПЦ-у ради велики број агената-попова/монаха како у Србији, тако и у Црној Гори.

Зато је Ватикан предложио СПЦ-у да као компензацију за пораз у протеклом рату и могући губитак Космета Србија Црној Гори отме море, тако што ће попови-агенти посрбљавати приморске Црногорце након чега би следио референдум о њиховом припајању Србији што би Ватикан – преко међународне заједнице, подржао. Међутим, наравно да они то неће учинити, већ је у питању трик како би Србија што лакше прежалила Космет и уједно се закрвила с Црногорцима чиме би пред светском јавношћу оправдала етничко чишћење и злочине почињене над Србима у Хрватској, Босни и Космету. На овај начин изазивајући заваду, мржњу и сукобе међу браћом – Бугаре на Србијанце, Србијанце на Црногорце, Римокатоличка црква постепено уништава како Србе, тако и остале православне народе.

Елем, да се поново вратим на злостављање, наиме, како овде немам коме да се пожалим јер невладине организације раде или за стране обавештајне службе или директно за режимлије, у јануару ове године  (шверцујући се у возу) отпутовао сам за Подгорицу и укратко објаснившћи чему сам изложен у Србији замолио владу и премијера Лукшића да ми одобре азил у Црној Гори. Молба је прихваћена и речено ми је да за месец дана назовем на следеће телефонске бројеве (…), међутим, иако сам данима звао, нико није дизао слушалицу. Зато вас молим да када будете у прилици подсетите владу Црне Горе и премијера Лукшића на молбу коју сам им својевремено упутио.

С поштовањем, Оливер Поповић

.

20. октобар 2011

Као реакцију на овај текст у задња два дана имао сам пет посетилаца који су били добронамерно-саветодавни, што не значи да колико већ сутра неће постати насилни, јер чим почну да вас обилазе, није добро.

Знам, знам… волео бих и ја да сам ‘тица, да раширим крила, па улепшам живот и себи и њима, ‘ал авај, нисам.

.

27. октобар 2011

Како сам након дугих пет месеци напокон успео да добијем извод и држављанство јуче сам предао захтев за пасош, па је вероватно то разлог због кога ме је вечерас посетио иследник са до сада највећим чином. Читавих 10-ак минута стрпљиво сам одговарао на његова питања, нисам реаговао на покоју (вербалну) увреду и (невербалну) претњу, а када сам ја њему поставио прво питање, не одговоривши ми на њега и не поздравивши се са мном, Зоран је у трену нестао. Зато како се не би играли глувих телефона поменућу неколико ствари које су њима или мени, важне. Дакле:

- никада, али баш никада ми неће допустити да се бавим духовношћу [исцељењем, подучавањем медитације (кроз пар година)... и сличним] у Србији, али ни у другим земљама где попови држе власт или где постоји утицајна србијанска дијаспора, делом из освете, али и како би тиме спречили друге духовнике да се побуне и затраже своју Слободу,

- појачаће црномагијско-пројективни тим задужен за моје дисциплиновање,

- чињеница је да никада не бих пристао да радим за попове (фратре, рабине, хоџе…), јер да сам хтео да се бавим преварама, почео бих у млађим данима. Знам да је пара и више него добра, ал’ нека… има ко хоће,

- не, не морају се плашити да бих из освете или у замену за привилегије и азил на Западу сведочио да сам као припадник Војске Југославије учествовао у ратним дејствима у Републици Српској потискујући муслимане ка Сребреници након што су у јануару ’93 починиле бројне злочине у Кравици и околним српским селима, те да смо годину дана касније учествовали у неуспешном покушају да се поврати важна кота Жуч. Уосталом, то је (по наређењу владе Србије) већ урадио генерал Миле Мркшић, док с друге стране, Србија нису само попови, муповци и режимлије,

Молба за азил коју сам послао страним амбасадама требало је да им скрене пажњу на чињеницу да режими који злостављају своје грађане губе јурисдикцију над њима или бивају замењени, а на Запад бих отишао тек ако би то имало неког дубљег смисла. Све у свему, негде ћу морати да испољим себе, а да ли ће то бити Балкан, Европа или неки други део света, понајмање зависи од мене,

- чињеница је да не знам ниједног ветерана који је од рата имао користи, док су се на српској несрећи и издаји обогатили сви антиратни профитери,

- кућу у Пећи албанци су опљачкали, спалили и поравнали до темеља, тако да је остао само плац од 5 ари. Негде 2003-2004 Никола, Оливера и Александар тај плац су продали а да ме нису ни питали, јер су знали да не бих пристао на то. Ово сам сазнао тек четири године касније када сам отпутовао код ујака у Нови Сад да га замолим за помоћ. Међутим, одбио је да ми помогне, али ми рекао да је плац продат од чега је мој део износио 9.600 евра. С тим новцем средио сам зубало :), извинуо се и вратио 800 евра које сам својевремено украо оном конобару, купио лаптоп, урадио сајт, платио руско-енглески превод и након 23 године непрестаног рада, узео годишњи одмор.
Од тих годину ипо дана годишњег одмора, шест месеци провео сам на Дивчибарама опорављајући се од злостављања, док сам остало време завршавао већ поменуте активности постепено улазећи у фазу превазилажења егзистенцијалног страха,

- не, никада више нећу радити и зарађивати новац, већ ћу до краја живота живети од милостиње,

- никада нисам успео да сазнам да ли је пуковник Николa Поповић пре него што је постао службеник био човек, или му је пак одсуство људскости било препорука за службу, па због њега и сличних њему црвенимо и испаштамо ми,

- да, наравно да стране амбасаде прате све што режимлије раде по Србији. 

ЗАУСТАВИМО ГЕНОЦИД
СЛОБОДЊАЦИ
ВИДЕИ (9)
ИСКРИЦЕ
Друзья сайта
  • Официальный блог
  • Сообщество uCoz
  • FAQ по системе
  • Инструкции для uCoz
  • Copyright MyCorp © 2017

    Бесплатный конструктор сайтов - uCoz