Након кратког куцања у лекарску ординацију уђе средовечан мушкарац на штакама са повређеном десном ногом.
"Добар дан докторе" - рече.
"Добар дан... изволите на кревет за прегледе. Таааако... померите ногу још мало... одлично" - рече доктор помажући пацијенту да седне.
"Очигледно да је у питању нога" - настави.
"Стопало докторе, боли ме откако знам за себе, понекад мало престане, ал кад изнова крене чини ми се да боли дупло јаче, а бол се прошири на целу ногу и десну половину тела".
"Хммм... дајте да скинемо чарапу па чемо видети у чему је проблем. Ево полааако скидамо чарапу и... Хммм, да... видите да вам је стопало отекло, на неким местима као да је и ткиво почело да одумире, оток се проширио и на потколеницу... није добро... уопште није добро..." - рече забринутим гласом.
"Него колико дуго вам је стопало у оваквом стању"? - упита.
"Па реко сам вам већ докторе, откад знам за себе. Други играју фудбал, трче, плешу, а ја... Због тога се нисам ни оженио јер која се уда за мене и сама ће почети да храмље. Ето..." - заврши са благом горчином у гласу.
"Штета, а леп сте човек, види се и да сте душевни" - саосећајно ће доктор.
"Ма... " - одмахну руком пацијент као да му је помало непријатно због докторове хвале.
"Но добро, дајте да сада погледамо у каквом су вам стању табани" - рече пажљиво подижући пацијентово стопало.
"Па да, ево га узрок, ви човече имате трн у стопалу"! - узвикну.
"Трн"? - изговори пацијент зачућеним гласом.
"Да, да и то повећи трн сав црн од упијене крви и гноја. Уосталом погледајте и сами".
Пацијент се благо сави у струку и погледавши табан тихо промрмља: "Јес мајку му, баш трн...".
"Па зар сами то нисте могли да приметите"? - упита га доктор.
"Ма гледо сам, ал учинило ми се да је ту све како треба".
"А зашто онда нисте отишли код лекара да вам он погледа стопало"? - благо га прекори.
"Ма шта знам, ја баш нешто и не волим да посећујем лекаре - одеш због стопала, а он ти прегледа главу. Него случајно прођох и видим нема пацијената па рекох хајде да свратим".
"Јесте тренутно нема пацијената, али биће боље" - рече доктор, наставивши "Него ево шта ћемо да урадимо: великом пинцетом извадићемо трн, а затим ћемо..."
"Да га извадите"?! - прекину га пацијент.
"Па да, зар нећете" - упита зачуђено доктор.
"Не"! - одговори он одлучно.
"Нећете"?! - поново упита доктор просто неверујући да добро чује, "A зашто нећете да вам извадим трн"?
"Зато јер је то мој трн"! - одговори пацијент љутитим гласом и зграбивши штаке храмајући напусти ординацију. 25.04.2012
