16    
ОТВОРЕНО ПИСМО СРБИМА И СРБИЈАНЦИМА

 

Драги наши

Пишемо вам већ више пута до сада како Србима, тако и Србијанцима, у нади да ћете нас чути и разумети, но узалуд. Као да вам је нека мрена пала на свест, па ништа од тога што напишемо не можете разумети. Да смо отишли у шуму и писма што смо их писали вама читали на глас, након трећег пута дрвеће би нам рекло - сигурни смо у то: "Добро је, добро је, разумели смо - идите даље"!

Ето видите и дрвеће би схватило, а ви ништа, ко да вас је неко проклео...

Е да, кад већ поменусмо клетву, није згорег да вас обавестимо да је клетва бачена на Србе од пре 2000 година, пре неких 15 дана - док смо боравили у Новом Саду, скинута са вас и ваших животâ.

Стога немојте се зачудити уколико осетите нагон да назовете браћу са којом годинама не причате и са којима сте на ратној нози. Разлога за скидање клетве бачене на вас - Србе, више је, главни је та да има неко ко у вас има поверења и ко гаји наду да поново можете бити онакви, какви одавно нисте били.

Ваши ђедови и очеви за Част и Слободу свесно су жртвововали своје животе, а ви задовољно трљате руке продајући брусеве и гаћице из Турске. Не кажемо да са том робом не требате трговати, само кажемо да сада има и важнијих ствари.

Ови који у вас гаје наде, замолили су нас да поново покушамо да вас наговоримо да се присетите себе и својих коренâ, који су дубоки и стари. Замолили су нас да вас замолимо да престанете да се такмичите у улизивању католицима и муслиманима, јер је то недостојно вас и ваших предака. Недостојно је сећања на оно што су били и како су часно и храбро живели своје животе.

Ово писмо пишемо вам лежећи у картонима по којима ромиња киша, на метар ил' мало више дужине, у ћошку једног дворишта између две зграде свом зараслом у коров. Пишемо га у полумраку, на одсјају индиректног светла од светиљки из оближњих зграда. Видимо, односно назиремо редове исписаног текста, али не можемо прочитати слова, нити знамо да ли ћемо успети да прочитамо то што смо написали вечерас у мраку, ујутру кад' сунце сване.

Ово наводимо не како бисмо код вас изазвали сажаљење, јер не осећамо потребу за тиме. Ово наводимо како бисмо вас подсетили да се свуда и у свим ситуацијама може бити човек, ако се одлучите да живите на тај начин.

Надамо се да ћете већ једном схватити ово што вам поручујемо у писму, те да ћете своје понашање променити и прилагодити реченом.

Волимо вас, иако нам се чини да ви то не разумете, ал нема везе...

Оливер


 


Сви текстови са сајта без икаквих измена и скраћивања могу бити штампани и објављивани у приватне и комерцијалне сврхе, у земљи и иностранству, од стране свих који то желе. Издавачка права су бесплатна, уз претходан договор везано за избор, опрему и ауторизацију текстова

27 новембар 16 године ере Водолије - Београд/Србија