<<< ПРЕТХОДНА 
 
ОСОБИНЕ ВАТИКАНСКО-РАБИНСКЕ КОАЛИЦИЈЕ 
Свака група људи, заједница или друштво имају скуп особина по којима су препознатљиви, па је то случај и са Коалицијом. Као најуочљивије од свих, издвојиле су се следеће четири особине:
1. Национализам
2. Расизам
3. Садизам
4. Пљачкање
 
1. Национализам 
Ово је толико изражена особина Ватиканско-Рабинске Коалиције, да је обавезно морамо поменути. Стално и наметљиво истицање сопствених националних интереса који се протежу на територију читаве планете(!),па и на космос(!?), истицање националних застава у свакој прилици и на сваком месту, певање националне химне чак и на локалним спортским приредбама, кориштење сваке прилике за истицање своје нације као најбоље и најуспешније у односу на остале нације... само су неки од примера смишљено распириваног национализма код својих грађана.
 
2. Расизам 
Иако фаза "Магла” захтева од свих учесника крајњу уздржаност од испољавања расизма, изгледа да им је тешко суздржати се од тога, јер је он изражена особина чланица Ватиканско-Рабинске Коалиције. Један од очигледнијих примера расизма јесте додељивање својој нацији статус нације Ubermanch-а,тј. нације надљуди, пре свега од стране Сједињених Америчких Држава, али и осталих чланица Коалиције. На основу тога, одлучено је да се на њих не могу примењивати међународни закони који важе за нормалне људе,тј. ниже расе, чак и када су у питању масовни злочини почињени с њихове стране, јер по њиховом тумачењу злочини почињени над нижим расама, не сматрају се злочином.
 
3. Садизам 
Ако би садизам могли описати као "уживање у туђем понижавању и болу”, онда Ватиканско-Рабинска Коалиција поседује и ту особину, и испољавају га према оним нацијама које су у односу на њихову моћ и силу потпуно беспомоћне. Ова беспомоћност код њих буди јак осећај личне важности и моћи, док им истовремено служи и за индиректно заплашивање евентуалних противника, јер у директном контакту са себи једнакима мењају своје понашање и постају крајње снисходљиви.
 
Овај садизам понекад може узети толико маха, да се чак читав државни механизам државе усмери на злостављање једног јединог појединца.
 
4. Пљачкање 
Веома јак мотив, који их покреће на стално освајање туђих територија. Додуше, с обзирома да овај део "…нама је поклонио у власништво све што на њој постоји…” схватају буквално, испада да отимањем туђе територије, у ствари само враћају оно што им већ и припада. На десетине ратова и милиони жртава широм света, узроковани су жељом за пљачкањем природних богастава неке нације: поља мака, нафтна поља, рудна богатства, привредни објекти, новчана маса и све што у некој земљи за њих има вредност, предмет су отмице и пљачке.
 
Уколико владајућа елита која је на власти у некој земљи не жели да сарађује у пљачки своје нације, тада се организује њихово свргавање, а како би читав процес био приказан "демократским”, анагажују се њихови политички противници у земљи. Ово се најчешће одрађује пучем или револуцијом, док оно што је посебно нехумано, јесте масовна злоупотреба млађих и старијих малолетника у ове сврхе, којима је у дужем временском периоду сугерисано како имају довољно година, животног искуства и мудрости да могу доносити важне државничке одлуке у име читаве нације. Преузимањем власти почиње свеобухватна пљачка свих ресурса земље, па је забележен и случај да је читава новчана маса једне нације, предата банкарима Ватиканско-Рабинске Коалиције за мито од 80 милиона долара.
 
Дешава се и да нова елита испуњавајући добијене домаће задатке "своју” државу, привреду и грађане претвори у пољопривредно добро неке суседне државе – рецимо Хрватске и Словеније. Ватикан посебно цени Хрвате које зову "Ватиканским Крајишницима”, "јер да није њих, шизматици би стигли до Рима” (?!). Због злочина, етничког чишћења и геноцида почињеног над Србима од стране Хрвата у Првом, Другом Светском рату и током распада Југославије, папа и рабини су им као награду поклонили пољопривредно добро "Република Србија” (a албанцима Космет) са 7,5 милиона сезонских радника, који се труде да им обезбеде довољно хране и новца за угодан и луксузан живот. Управник и надгледници пољопривредног добра су крипто-хрвати, док хигијенско-чуварске послове обавља један број сезонаца. Ради учвршћивања нове власти, приступа се ликвидацијама свих сезонаца за које се сматра да би их у будућности могли угрозити, што до сада броји 70 људских живота. (11.11.’08)
 
НАЦИОНАЛИЗАМ – ОСНОВА ВЛАСТИ У ДРЖАВИ
Све државе на свету – али баш све, су националистичке, па Сједињеним Америчким Државама управљају амерички националисти, Немачком – немачки, Холандијом – холандски националисти… и сви побројани припадају Ватиканско-Рабинској Коалицији као кровној организацији. Неке од тих држава по свом националном саставу скоро 100% су једнонационалне, у другима заједно живи више нација, док су треће – попут Сједињених Држава, своју вишенационалност временом успеле да претопе у једну – америчку нацију. И без обзира на тип друштвеног уређења у њима, све оне пред собом имају један једини циљ – заштиту свог националног интереса.

Зато уколико планирате да поробите неку државу, прво морате уништити њен национализам, јер држава којом не управљају њени националисти, јесте држава чије интересе нема ко да брани. Када се спроведе њихово свргавање са власти (пучем, револуцијом, атентатима…), тада власт у држави преузимају националисти Ватиканско-Рабинске Коалиције, а све у циљу пљачкања и отимања њених територија. Они на власт постављају домаће политичаре који припадају мрежи тајних друштава и који беспоговорно извршавају сва наређења Коалиције. У структури моћи у полицији, безбедносним службама, војсци, судству, државној управи, култури, медијима и невладиним организацијама постављају се особе по истом обрасцу, што за последицу има увођење меке или тврде диктатуре у држави. Ово зависи од тога колико је окупирана нација свесна шта јој се дешава, па се у случају озбиљнијих протеста прелази на тврђи тип диктатуре. 

Читав процес политички, новчано, медијски и оружано спроводи Ватиканско-Рабинска Коалиција, што представља невероватно моћан механизам сатанизације и окупације неке нације.
 

"ОКУЛТНА ПРИРОДА НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА” 
Често ћете у штампи и осталим медијима наићи на текстове који говоре о окултној природи Новог Светског Поретка, што не треба одбацити, већ их требате ставити на место које и имају у Коалицији – управо на средини пирамиде моћи. Како се читав пројекат Новог Светског Поретка заснива на обманама и лажима израженим кроз фазу "Магла”, окултни садржај управо им и служи како би јавност током тог процеса била замајавана "окултном природом Новог Светског Поретка”, јер освајање и окупација неке земље од стране силе која има јасно изражен религијски карактер увек изазива бунт код становништва – нарочито уколико оно припада некој другој религији. Зато се у први план стално истиче "окултна природа Новог Светског Поретка”, јер је она интернационална – припада свима и никоме, па се (исправно) сматра да ће на тај начин поробљено становништво лакше прихватити окупациону силу. Ово обмањивање посебно је видљиво код водећих политичара Коалиције, који на јавним наступима често показују "Ђавољи знак” – испружен мали прст и кажипрст, што би као требао бити непобитан доказ њихове припадности окултно-сатанистичкој секти.

И како бисте онда могли и помислити да су у питању хришћанско-јудаистички фундаменталисти, зар не?

Постоји још један разлог за ово прерушавање, наиме, није битно да ли сте верник или атеиста, али ако би вам неко – као Србину, понудио да прихватите католичанство, англиканство, протестанизам или јудаизам, вероватно би то одбили, као уосталом и 99,99 процената осталих. Али ако би вам неко понудио да постанете Масон, Темплар, Малтешки Витез, Илуминат… вероватно би прихватили и били му неизмерно захвални, сматрајући да сте тиме досегли врхунац живота. Управо због тога језуити и рабини и користе тајна братства, како би преко њих увукли у мрежу моћи оне који су им неопходни ради остваривања утицаја у одређеној држави.
 

ОТМИЦЕ ДЕЦЕ 
Када смо пре годину дана објавили овај текст (новембар 2008 године) из њега смо изоставили поглавље које управо читате, јер су подаци приказани у њему толико шокантни, да се може стећи утисак да је у питању сензанционалистички приступ теми. Но, због природе злочина, те узраста и бројности жртви, сматрамо се одговорнима да читаоце упознамо с његовим садржајем.

Сваки дан у свету нестане на хиљаде деце од којих тек мањи број буде пронађен, док се осталима трајно изгуби сваки траг. Колики је број нестале деце у државама чланицама Коалиције тешко је утврдити, али се на основу неких податка може претпоставити да је доста висок. Зато овом приликом нећемо говорити о отмицама деце чији су починиоци сексуални преступници, већ о посебним јединицама у оквиру Ватиканско-Рабинске Коалиције чији је задатак одабир, праћење и отмица деце одређеног узраста.

Каква је њихова судбина, где се после отмице одводе и шта се дешава са њима?

Отета деца одводе се у подземне објекте широм САД-а, Европе и света, чији се улази налазе (најчешћи случај) у добро чуваним војним базама. Отета деца користе се у две сврхе:

-> за забаву елите Ватиканско-Рабинске Коалиције од којих су отприлике једна трећина педофили,

-> за замену крви. Наиме, како је један од циљева Коалиције потрага за физичком бесмртношћу, откривено је да комплетна замена крви одрасле особе крвљу деце не старије од 6 година, повећава виталност, омогућава одлично здравље и значајно продужава живот те особе. Замена крви врши се у правилним временским размацима и за једну одраслу особу, потребно је узети крв 4-6 деце.

Још једном напомињемо да схватамо да је ово шокантна тврдња, али због великог броја несмирених дечијих душа, осећамо обавезу да са њоме упознамо јавност. Можда ће објава истине о њиховој судбини помоћи душама те несретне деце да напусте етерички слој ове планете и похрле своме дому – у Светлост.
 

СУШТИНА ТАЈНЕ 
Као неизбежно намеће се питање, шта је то што привлачи људе тајним друштвима?

Напредовање на пирамиди моћи? Новац? Елитизам? Тајни ритуали?
Иако наведене разлоге не треба одбацити, изгледа да се основни разлог крије у самој тајни, а њу је лако дефинисати: "Тајна представља одређену информацију, знање или спознају о некоме или нечему, којe није доступнo свима, већ само уском кругу одабраних”.

Тајна може бити безазлена – попут дечијих тајни, али и изузетно важна – попут државних. Међутим, ако се поново вратимо тајним друштвима и људској потреби да припадају њима, у том случају тајна добија додатну димензију, јер знати нешто што не зна 99,99% осталих, за Его представља еликсир младости који му обезбеђује сталан осећај више вредности и надмоћи, у односу на оне који не знају тајну.
 

ПСИХОЛОШКО ТУМАЧЕЊЕ ЗАВЕРА И ЗАВЕРНИКА 
Многи сматрају да завере не постоје, док су други пак убеђени да све функционише на основу њих, међутим и у том случају и даље много тога остаје недоречено, због чега ћемо овом приликом дати кратак приказ психолошког тумачење завера и завереника.

Основна људска преокупација јесте борба за моћ и можемо је свакодневно видети у сукобима који се одигравају међу супружницима, ортацима, колегама на послу… што аутоматски ствара хијерархију моћи групе – било које групе (или друштва у целини), коју је графички најлакше приказати пирамидом. У зависности од типа друштва, моћ се може остварити на више начина: физичком снагом, новцем, степеном образовања, личном харизмом, друштвеним везама… или комбинацијом поменутих (и непоменутих) начина. Када успе да освоји извесну моћ, тада се код особе јављају две нове потребе: да освојену моћ задржи и увећа, те да би остварили ова два циља, они који поседују одређену друштвену моћ удружују се, стварајући групу моћних људи. Овим удруживањем не долази до простог сабирања моћи – 1+1+1=3, већ до њеног множења – 1×1×1=27 чиме се шири број људи над којима група успоставља моћ.

Како би заштитили моћ коју поседују од оних који би могли да их угрозе или им је преотму, група (или групе) своје деловање и само постојање скрива од других, јер ако се не зна да нешто постоји, онда се то нешто не може ни угрозити. Иако је група невидљива, последице њеног деловања нису, па да би спречила могуће откривање, она организије неколико диверзија са циљем скретања пажње са себе измишљајући кривце којима се приписује сва моћ и кривица за почињена (не)дела. Суштина је у томе да се кривци никада не могу ухватити и привести правди, јер су увек у питању невидљива бића из других димензија (Гуштери Дејвида Ајка), непостојећи Хазари (непостојећи у смислу који им се приписује) или неко трећи. Ову диверзију која се заснива на вери Коалиција шири преко тајних друштава и медија, па временом читава прича заживи као "званична истина”.
 

ЖРТВЕНО ЈАГЊЕ 
Институција жртвеног јагњета је у свим друштвима која су отворено или прикривено заснована на тоталитаризму играла запажену улогу, што је и овом приликом случај.

У сваком друштву у коме су расне и социјалне поделе јако изражене и где често долази до кршења људских права и слобода, код грађана се ствара висок степен незадовољства. Како би спречили да се незадовољство прошири, владајућа елита најчешће користи технику која захтева да се међу осталим нацијама света изабере једна која је по националним, религијским и расним особинама њихов природан непријатељ и да се оптужи за стварну, исконструисану или измишљену кривицу. Користећи говор мржње и ратнохушкачку пропаганду својих – режимских медија, врло брзо би изабрану државу представили као нацију злочинаца и убица, одговорних за сво зло света.

Овако програмирање свести своје нације (сетите се нацистичких говора против Јевреја) ефикасно би успевало да накупљену мржњу, бес и незадовољство својих грађана усмери ка жртви, празнећи на тај начин енергију која би могла довести до побуне становништва и пада њиховог режима. Како је нација која је протеклих 16 векова била жртва ове игре сада чланица Коалиције, у току је процес промовисања нове нације која је одређена да заузме њено место.
 

"ОСЛОБАЂАЊЕ СВЕТЕ ЗЕМЉЕ” 
Да се за тренутак поново вратимо у прошлост.

После раскола из 1054 године на Источну и Западну Цркву, Ватикан је имао само један циљ: потпуно уништење Источне Цркве, због чега је непуних 50 година касније папа Урбан II објавио поход за ослобађање Јерусалима од "неверника”. Поход је трајао од 1096-1291 године и искориштен је као варка помоћу које је Ватикан успео да своје обавештајце и војне трупе убаци на територију Источног Царства. Изазивање неслоге међу православним народима Византије – уз истовремено успостављање веза са исламским имамима, трајало је скоро 150 година, након чега је с Турцима постигнут договор о уништењу Византије и подели њених територија. Том приликом предати су им прикупљени обавештајни подаци о снази и распореду њених јединица и утврда, чиме је престао даљи разлог за њихов боравак у Светој Земљи. Стога су крсташи 1204 године по наређењу папе напали Константинопољ, опљачкали га и спалили, одневши огромне количине блага.

После исценираног пада Акре 1291 године победоносно се враћају у Европу, с уживањем гледајући како Турци спроводе постигнут договор – да Константинопољ последњи буде освојен, како би морао да гледа поробљавање и пропаст свог царства. 1453 године то се и десило, након чега су православни народи утонули у 500 година дуго ропство. 
Но и поред тога, затирање православља показало се безуспешним, јер га је нешто раније једна велика нација – Руска, прихватила за своју религију. Победа у рату са Турцима који је Русија повела ради ослобађања Балкана од исламске окупације, вратила је слободу православним народима, али им није обезбедила и трајни мир, јер је Ватикан Турцима обећао да је у питању само привремено повлачење, те да ће им променом историјских околности поново бити раћена њихова "дедовина” – Балкан. Тада ће се католичанство и ислам поново граничити, а временом и ујединити у савез религија на челу са римским папом.
Наиме, све религије су по свом устројству тоталитарне идеологије, док исламска религија представља најтоталитарнији облик владавине људима. Искључиво из тог разлога, Римокатоличка и Јудаистичка црква одлучиле су да управо Ислам буде религија маса у надирућем Нацистичком Светском Поретку, јер обезбеђује потпуно одсуство слободне воље и слепу послушност, при чему се индоктринација одиграва на природан и добровољан начин, с обзиром да представља традицију породице и нације којој будући верник припада. Сходно томе, предвиђено је да у Нацистичком Светском Поретку католичанство и јудаизам буду религије расе Господара, ислам ће бити религија расе Робова, док за све остале религије које им не признају моћ неће бити места.

Ако се поново вратимо догађањима у XXI веку, видећемо да се у распореду непријатељстава ништа значајније није променило од времена крсташких ратова - Римокатоличка црква, којој су потчињене англиканска, протестантска и остале цркве настале из мајке-цркве и даље је у стратешком савезништву са исламском религијом – а против православља, те који год сукоб да је у питању, католичко-англиканско-протестантско-јудаистича црква и ислам заједничким снагама побеђују православље.

Наравно да то се никада не ради отворено, већ се увек одигра нека позоришна представа – као што је то била "Ослобађање Свете Земље”, како народ и светска јавност не би схватили да је у питању завера са циљем спровођења геноцида. Нажалост, али изгледа да је то имало успеха, јер је вишевековни духовни и физички геноцид над поробљеним православним народима Источног Царства, довео до тога да њихов културни и друштвени развој у одређеној мери опадне.

Као закључак који се намеће, можемо рећи да су завере, геноциди и злочини нешто на чему тимови (зло)умних људи деценијама раде и затим их преко мреже тајних друштава остварују у периоду од неколико генерација, јер њихови најкраћи планови предвиђени су да се остваре за 50-70 година, па садашњи оперативци Ватикана остварују замисли својих претходника, као што ће њихове планове остваривати њихови наследници. Како је у питању дуг временски период, изгледа да је то разлог што неки народи никако не успевају да схвате зашто су стално изложени ратовима и геноцидима.

<<< ПРЕТХОДНА  СЛЕДЕЋА >>>


Сви текстови са сајта без икаквих измена и скраћивања могу бити штампани и објављивани у приватне и комерцијалне сврхе, у земљи и иностранству, од стране свих који то желе. Издавачка права су бесплатна, уз претходан договор везано за избор, опрему и ауторизацију текстова 

Месеца септембра 8 године ере Водолије - Дивчибаре/Србија

Email this page