Суббота, 22.07.2017, 14:35:38
ИСЦЕЛЕНИЕ ТРАВМ
ИСЦЕЉЕЊЕ ТРАУМА
HEALING TRAUMA
КАНАЛИСАЊА
НАЈНОВИЈЕ (31)
ДОПУЊЕНО (13)
КАНАЛИСАЊЕ МЕСЕЦА
ИЗДВАЈАМО (5)

Не хакујте текст. Нађите неки поштен посао. Ожените се.


22 ЉУБАВ ЈЕ МОСТ

Патња неиздржива, четири месеца дуга прели се у речи клетве меке ко' бебин јецај, скоро нечујне. Осетисмо како са речима енергија напуста Развојну Свест Душе, но, на прагу Духовног Плана нема ни мржње ни зла, већ само смирење. 

Пола минута након тога огласише се Духовне Енергије: "Штета, а толико мало ти је хвалило да уђеш у Просветљење".

"Молим вас немојте ми убудуће говорити о уласку у Просветљење. Не интересује ме" - рекох им. Одговор не добих, ваљда су схватиле поруку...

Како је у питању мисаоно-духовни ниво нема разочарења, већ је то вест истоветна оној да је данас температура у Подгорици износила 24 степена. Смирење.

Било је то вече 04.фебруара 14 године ере Водолије. Тог дана враћао сам се из Комутинија где сам морао да потпишем одустајање од захтева за азил и у повратку у затвореном фургону са две азиланткиње изјадах се Духовним енергијама: "Ето вам духовности на Земљи, џаба нема од тога ништа кад немате неке моћнике да нас овде заштите".

"Не требају нам моћници" - одговорише ми, "Погледај себе: гладан си, уморан, спутан лисицама, беспомоћан - у таквима се ми најлакше испољавамо".

И тада осетих јак прилив енергија у чакру Чела које ме испунише задовољством и срећом.

Пар дана је протекло у обичајеном ритму а онда једно вече (10 фебруара 14) питајући се зашто нисам ушао у Просветљење у медитацији добих одговор - био је то бол за мајком. Срчана чакра, Виши Емоционал.

У медитацији баријере између светова не постоје већ су сви они део Једнога - седела је у кухињи коју је обасјавала месечина и плела неки џемперчић. Била је обучена у блузу и сукњу зеленкасто-плаве боје и ... приметила ме је. 

"Ољо сине..." - ослови ме.

"Мајко шта ћеш овде"? - обратих јој се благо-очинским гласом на шта она само слегну раменима у стилу: "Како шта ћу овде, па кући сам".

Изгледала је лепо и очувано, 10 година млађе него кад је умрла, врло смирена и емоционално прочишћена што ме је изненадило јер сам очекивао да ће у њој бити бола и љутње.

Одмах поче да ме запиткује:

"Је ли се Саша оженио"? - упита.

"Јесте, има два сина" - одговорих.

"Како поступа са женом"? - упита.

"Па... не баш најбоље".

"А Лела, је ли се удала"?

"Није"

"Што"?! - упита помало зачуђеним гласом

"Твоја клетва, њено зло" - одговорих истовремено слежући раменима.

"Шта је било с њим"? - упита мислећи на оца.

"Отишао је прошле године, одвели су га Демони Мржње".

Тренутак олакшања. Сигурна је.

"А ти, јеси ли се оженио"?

"Нисам мајко, па ја сам духовник"? - одговорих јој.

"Ох сине..." изусти загрливши ме и у том загрљају осетих како нам Развојне Свести комуницирају, осетих њену највећу жељу - да једног недељног преподнева оде до ограде са задње стране куће и вике: "Радојка... Милојка... дош'о ми је Ољо са породицом! Aјте на кафу да видите како су ми унучад лепа"!

Ето то је била највећа жеља моје мајке. Сваке мајке.

Поново јој се обратих: "Мајко молим те иди одавде, ово је само сећање на један живот. Молим те замоли да уђеш у Светлост".

Била је свеснија него што сам претпостављао, знала је да је преминула али је љубав према деци, према свом Ољу држала на Вишем Емоционалу. Tу време не постоји па нема ни разлике између 5 минута и 30 година - колико је протекло од њене смрти. Испунила је себи жељу - видела је свог Оља и сазнала вести о породици коју је оставила на Физичком Плану.

Погледала ме је и узвратих јој погледом охрабрења нашта она благо спусти главу и... призва Светлост.

Око ње појави се овал беле блештаве светлости и како је улазила у њу тако су јој контуре тела постајале искричаво издужене.

Ушла је у Светлост.

Након уласка у Светлост увек вас дочекају они који су вас највише волели, јер је духовни План план Љубави. Њу је дочекала њена породица: са десне стране прилазила јој је сестра Јованка: "Јело" - "Јоке", изменише поздраве у ходу.

Право испред ње прилазила јој је мајка Милосава погурена и у црнини, онаква какве се ја одувек сећам: "Моја мајка" - изговори са пуно љубави спустивши се на колена како би је загрлила. Баба је само прихвати у загрљај без речи јер су биле сувишне - много је патила због њеног несрећног брака.

Лево је стајао отац Ново висок попут громаде у својим 50-им и лепши него што га се сећам.

"Мој тата" - приђе му и загрли га наслонивши главу на његово срце. А онда као да се смањила, као да се вратила у време када је била татина 12-ишња девојчица и ђед је подиже на десно раме држећи је за чланкe стопала док га је она левом руком грлила око врата.

Тата и ћерка поново заједно, блистали су лепи и високи.

"Јела је ушла у Светлост... Јела је ушла у Светлост..." - ширио се глас и народ је пристизао да је види и поздрави.

Милосава, Ново, Јованка и Јелена раздвојени световима напокон су поново сусрели једни друге.

Читаво то вече провео сам плачући због њене судбине са сузама избацујући из себе бол потискиван годинама...


Лежао сам у кревету , нисам осећао ништа посебно, ништа посебно у духовном смислу, а онда... осетих прво јаку енергију у чакри Чела, а онда у развојној Свести изузетно јак прилив енергије да ми се дисање јако успори, па стаде... и стаде... и стаде... тешко је одредити проток времена, али изгледало ми је као да су у питању секунде, а опет чинило ми се као да је време стало заувек. Предивно смирење након чега енергетски притисак попусти, дисање поново устали свој ритам и ствари наставише да теку као да се ништа није ни десило.

"Шта се десило"? - упитах се. "Да није опет неки вампирско-црномагијски напад"?

Но никакв закључак се не наметну, временом ћемо схватити да ли је то било добро или зло.

Два дана након тога у медитацији сусретох оца: "Ћале шта ћеш овде"? - упитах.

Знао сам да су га одвели Демони Мржње, али не и где, нити шта је било с њим.

Читав живот проживео је мрзећи нас па шта год да се десило са њим заслужио је. Но тамо негде дубље од бола који нам је наносио крила се љубав и брига сина према оцу. Тај бол и брига довели су нас овде... у ништа.

Незнамо где смо очекивали да ћемо га затећи , али ово је било изненађење... овде није било ничега. Празно, потпуно празно. Мржња.

"Ћале шта ћеш овде"? - понових.

Није ми одговорио, као да га је био стид од мене због мржње, због тога што нема ничега, само празнина. Мржња.

"Ћале молим те замоли да уђесш у Светлост, овде нема ништа".

Попут мајке само ме je  погледа, благо спустиo главу и ...ушао је у Светлост.

Када преминули уђе у Светлост дочекају га они који су га највише волели, њега је дочекала само она - мајка.

Стајала је главе благо спуштене са осмехом типа "Види, види, па ко нам је то дошао" што је за мене био шок, мислим читавог живота је понижавао, тукао и на крају убио, а она је и даље заљубљена у њега. "Ох жене...." - помислих.

"Здраво" - ћале јој упути помало оклевајући поздрав.

"Здраво Нико" - одговори му мајка. "Дошао си" - рече.

"Да".

"Овај...нисам био добар према теби" - рече.

"Ниси".

"Погрешио сам".

"Јеси".

"Ја сам те и... (рекао је неку меку реч за "убио", нисам запамтио коју) ".

"Јеси".

"Нисам добро радио"

Оћутала је, све је било јасно.

Он је још био благо збуњен-стидљив јер је потпуно био свестан зла које јој је нанео, она је пак сва зрачила од љубави, од дуго ишчекиване жеље да га поново види. Док су стајали неодлучно једно наспрам другог замолих енергије Љубави да их окруже и прате кроз будуће животе. Њихово дејство брзо се осети - последње ограде међу њима нестаде и они се нежно ухватише за руке.

"Нисмо баш добро поступали прeма њему, а погледај у каквог је духовника израстао" - рече ћале.

"Да" - сагласи се мајка истовремено с љубављу гледајући ка мени.

Затим се окренуше и држећи се за руке закорачише у бољу садашњост.

Најзад.


Њихов брак био је трауматичан не само за њих, већ и за мене, али и њихове породице - нарочито мајчину. Ступањем у брак она није била вирго интакта - неко јој је обећао брак и преварио је, но питање је дал' му се посрећило јер клетва преварене жене уме да се забоде ко нож у маслац. Без обзира на све она се удала из љубави верујући да ће Љубав пребродити проблеме у браку.

То се није десило.

Отац је читавог живота тукао, злостављао и понижавао да би је након што се развела од њега и убио - за пекабејца изазвати рак дојке једноставна је ствар.

Но када су сишли са животне сцене, након што им је Его нестао у тами Универзума поново посташе онакви какве их се ја не сећам. Можда је то оставило и најачи утисак на мене - одсуство свађа, љутње, агресивности...што је за последицу дало пар смирених и љубазних људи. Одсуство Ега вратило их је на сам почетак њихове везе, у време док су заљубљени сневали о заједничком животу и срећном браку пуном радосне деце.

На крају ако бисмо се упитали шта би могла бити поента приче њихових живота било би то следеће: - "Љубав је мост".

 


Сви текстови са сајта без икаквих измена и скраћивања могу бити штампани и објављивани у приватне и комерцијалне сврхе, у земљи и иностранству, од стране свих који то желе. Издавачка права су бесплатна, уз претходан договор везано за избор, опрему и ауторизацију текстова. 

фебруар 14 године ере Водолије - затвор места  Σουφλί/Грчка

ЗАУСТАВИМО ГЕНОЦИД
СЛОБОДЊАЦИ
ВИДЕИ (9)
ИСКРИЦЕ
Друзья сайта
  • Официальный блог
  • Сообщество uCoz
  • FAQ по системе
  • Инструкции для uCoz
  • Copyright MyCorp © 2017

    Бесплатный конструктор сайтов - uCoz