ЦРТИЦЕ III

 

О НАШЕМ АЗИЛАНТСКОМ СТАТУСУ

...Елем, желећи да пронађемо излаз из по нас неугодне ситуације која предуго траје, предложили смо им да нам допусте да се бавимо медитацијом, духовним исцељењем, објављивањем каналисаних текстова и таи чием у наше име или да нам омогуће, односно помогну да емигрирамо у неку нама пријатељску земљу - мислимо пре свега на Русију и Кину, уколико би пристале да нам пруже азил.

Међутим оба предлога су нам одбијена, јер и даље желе да нас злостављају и вампиришу, али и због задатка који су добили - да нас злостављањем и тешким животним условима натерају да емигрирамо у неку од земаља њихових господара: САД-Канаду, Енглеску, Немачку, (у задње време Италију и Француску)...

Иако нам је у земљама у којима нам је одбијен азил индиректно - али јасно, речено да ћемо азил добити само у претходно наведеним државама, ми ту понуду нисмо и не бисмо прихватили из претходно наведних разлога. Што бисмо ишли мечки на рупу...

Након Француске - у свакој наредној земљи током подношења молбе за азил замолили бисмо их да нас упуте за Русију, јер због расистичког односа према нама од стране муслимана и католика, у Европи имамо превише проблема. Међутим, ту нашу молбу увек су одбијали, правдајући се да немају никаквих контаката са Русијом, иако се у азилима налазио велики број Чечена. Неки од њих су добијали привремени азил, док су друге депортовали за Русију, а све у договору са имиграционим органима Руске Федерације.

Ово им је важно, због текстова у којима истичемо одговорности и кривицу поменутих земаља за изазивање рата у бившој Југославији, етничког чишћења и злочина почињених над Србима, али и због претходно поменутих каналисања. Све три врсте каналисања наносе им штету, јер на један истинит и јасан начин говоре о поменутим темама. Уколико бисмо пак живели у некој од наведених земаља, лако би нашли начина да нас компромитују, контрoлишу или трајно зауставе у томе.

С друге стране, уколико би нам допустили да се бавимо духовношћу у њиховој земљи, под њиховом контролом, тиме бисмо дали кредибилитет Нацистичком Светском Поретку и злочинима које чине широм света, што ми никада не бисмо урадили. Знајући да Моћници не воле када им неко отворено каже "не", стрпљиво смо чекали да то сами схвате и почну да поштују нашу Слободну Вољу, јер ми радимо за добробит читаве људске врсте.

То се нажалост није десило...

28 август 16-те године еона Водолије - Београд/Србија

 

О МЕДИТАЦИЈИ У САВСКОЈ УЛИЦИ

Пре пар дана - у четвртак, медитирали-просили смо у Савској улици, на делу тротоара који је на слици изнад означен црвеном тачком. Након извесног времена - можда пола сата, осетили смо потребу да прекинемо са медитацијом и устанемо, након чега смо приметили два лика како нас интензивно посматрају. Оно што нам је притом привукло пажњу била је прскалица за воће (отприлике као на слици, само зелено-жута) чију је "боцу" држао старији од та два лика, док је млађи ручку прскалице држао усмерену ка нама. 

Обојица су била добро однегована, старији (50-ак година) је имао 7-8 килограма вишка и одавао изглед канцеларијског службеника, док је други био старости од неких 37 година, кошчато-жилаве структуре тела. Обојица су одавала утисак као да су у "радном заносу", што нам је било чудно, јер у том делу улице нема никавих воћки, нити потребе за прскањем околног дрвећа, уз то нисмо чули да је прскалица избацивала течност, нити смо осетили било какав мирис... 

Но и поред тога, пар сати након што смо отишли осетили смо изузетно јаку главобољу која је трајала два дана, али и приметно слабљење вида. Главобоља је прошла, а да ли ће то што је узроковало оставити неке дугорочне последице видећемо, док је погоршање вида и даље приметно.

Над Београдом су се налазиле три Капије Зла - једна је била изнад цркве св. Александра Невског на Дорћолу, друга је била изнад седишта Демократске странке у Коларчевој, а трећа је у Слобином булевару, преко пута Универзитетске библиотеке - тачније изнад америчке дрогерије "Лили". Прве две су затворене, ова последња је и даље активна, али је на свом минимуму, тек толико да не би била потпуно неактивна. 

Елем, место на коме смо медитирали у Савској - односно зграде које се налазе непосредно иза њега, не представљају Капију Зла, али спонтано еманирају јаку количину енергија Зла. Изгледа да онима који представљају део тог Зла медитација смета, па су се потрудили да нас одатле отерају на прилично груб начин. 

Стога, уколико сте Хуманиста, Слободњак или Духовни Трагаоц избегавајте да се задржавате у назначеном делу Савске улице дуже него што је то потребно. 

4 септембар 16 - Београд/Србија

О ПРЕПАДУ ПЕКАБАЈЕЦА НА НАС ТОКОМ СПАВАЊА

Јутрос око 5,00 часова док смо спавали на једном јавном месту заклоњени картонима, пробудила нас је група од четворо Рома - двојица су била старости 27-43 године, док су са њима била и два дечака старости од 13-15 година. Представили су се као полицајци иако нису показали никакву идентификацију, заслепили нас светлом мобилног телефона и окруживши нас претресли нам ранац са стварима и џепове фармерица у којима смо спавали. Како ништа нису нашли, удаљили су се, а ми смо установили да су нам из задњег џепа фармерки украли 23 динара. Тако је то кад имате посла са пекабејцима србијанског Гестапоа...

Елем, дан пре тога, у посту под насловом "О МЕДИТАЦИЈУ У САВСКОЈ УЛИЦИ" описали смо наше искуство од пре пар дана, када нас је пар пекабејаца у Савској улици на нама непознат начин - вероватно одређеном врстом техничог зрачења*, изазвали бол у глави и упадљиво погоршање вида. Додатни повод за јутарње малтретирање можда је била и тема коју смо покренули на форуму "Крстарице" под називом: "О четницима, усташама и осталим фашистима...", јер је квинслишки режим састављен од биолошко-идеолошких наследника четника, недићеваца и љотићеваца. Идејне и наредобдавне вође су им свештеници и монаси Србијанске Православне Цркве...

Иначе у србијанском Гестапоу ради велики број Рома, тако да не чуди да су послали њих да нас застрашују јер су то чинили и у затвору у Падинској Скели - од 11 пута колико су нас шиканирали и застрашивали, два пута су злостављачи били Србијанци, док су осталих 9 то били Роми...

* У терминологији Гестапоа, напад који су применили на нама назива се "инвазивно кориштење техничких средстава".

05 септембар 16 године ере Водолије - Боеоград/Србија


НОВИ САД (15 септембар - 20 новембар)

Трећи пут у Новом Саду боравили смо нешто дуже од два месеца, што је за Војвођане изгледа рекорд када смо ми у питању.

Јуче - у недељу, у Јеврејској улици негде око поднева, стартовао нас је инспектор/агент са колегиницом. Прво је он започео причу о медитацији - као заинтересован је за ту науку, да би врло брзо прешао на другу тему и почео са појашњавањем суштине и предности кршћанства. 
Одмах му се придружила и колегиница - 7-8 година старија од њега, сва надмена и надувана од Моћи, надовезавши се са причом о светом православљу. Допустили смо им 2-3 минута излагања, јер смо им отприлике и ми исти период појашњавали суштину духовнисти - на њихов захтев наравно, након чега смо их замолили да разговор наставе на неком другом месту, како бисмо могли да наставимо са медитацијом.

Инспектор је то сматрао разумним, међутим, не и инспекторка/Гестапо агенткиња која је и даље наставила да нас малтретира причом о православљу. Објаснили смо јој да због православља 6 година живимо на улици као просјак и бескућник, да су нас 14 пута хапсили и слали у затвор и злостављалина све могуће начине осим што нас нису тукли и пуцали на нас из ватреног оружја, те да стога о православљу и православцима знамо све што требамо знати.

Међутим, на њу то није оставило никака утисак, него је још агресивније наставила са православним малтретирањем, због чега смо били присљени да јој неколико пута напоменемо да нам се намеће, да не прихватамо њеног наметање и данас већ једном остави на миру.
Једва контролишући бес некако је успела да обузда сопствну агресивност и уз поздрав са злостуним призвуком у гласу, остави нас на миру.

Када смо увече отишли на спавање у картонским кутијама код - сада већ бивших, тениских терена, након 10-ак минута зачуо се пиштољски пуцањ или је то била нека пиротехника слине јачине и еха, што је неубичајено за крај који је ненасељен и пуст.

Иако до тада то никада нисмо радили, данас негде око подне, осетили смо потребу да обиђемо тај део бивших тениских терена где смо спавали, што није било без разлога. Наиме, картони које бисмо свако јутро педантно паковали и крили у обилижњем жбуњу нестали су, али и гомила смећа пар метара даље која је ту стаја годинама.

Мада не обраћамо пажњу на "поруке" које муповцима, криминалцима и сличним представљају матерњи језик ствар је била прилично јасна, због чега смо исто вече напустли Нови Сад, вративши се у Београд.

Елем, тих скоро два и по месеци боравка у Новом Саду протекли су нам прилично мирно - прилично мирно у односу на боравак у Београду, па бисмо рецимо услед одуства стреса затекли себе како се спонтано осмехујемо или певушимо неку мелодију.

С обзиром да је било кишовитих дана, на нашу молбу за половним патикама- ципелама, исписану на просјачком мини-паноу, узвратили нам је једна новосађанкса са прилогом од 2.000 динара, као и са 3 пара ципела и јакном, пар дана касније. 
Пре напуштања Новог Сада, половне спортске патике које смо купили од дела новца поклонили смо дневном боравку новосадске Социјалне службе, како не би испало да смо на неки начин искористили Нови Сад и новосађане. Ципеле и јакну које смо накнадно добили неко нам је у међувремену украо, вероватно инспектори/Гестапо агенти због наших коментара на форумима.

Током боравка у Новом Саду, након треће понуде два дана смо боравли у кући лика који је станодавац и који је на неки начин желео да нам помогне, да бисмо је трећег дана након упозорења добијеног од стране Духовних Енергија Универзума током једног каналисања напустли, како не бисмо имали озбиљних проблема не од стране њега, већ од стране оних за које он ради - што смо и учинили.

У суботу смо присустовали обновљеном семинару "Пут ка Просветљењу", подсетивши се наших првих похађања Љубишиних семинара и Директног Искуства духовних енергија Универзума. Семинар је протекао фино, током кога су енергије Љубишиних сеанси пројектованих са видео-бима - као и оних које су каналисали Роберт и Срђан, јасно испољиле своје исцeљујуће-развојно дејство.

У сваком случају, ако свет успе да се заустави у свом трку ка понору коме стреми и окрене себи, један део њих прве кораке у медитацији направиће у Новом Саду.

Након куповине половних зимских патика, од остатка оних 2.000 динара купили смо недостајуће делове "зимске опреме" - капу, неколико пари чарапа, нешто новца одвојили смо за храну, да би нам остало таман толико да једној зеби дарујемо Слободу.

Наше радовање док се из тамне, мале кутијице у којој је била упакована питала каква ће бити њен крај, уздизала ка ведром небу Футошког парка, нарушио је муњевит напад на њу од стране 4-5 пута веће птице - нама непознате врсте, што је код нас изазвало забринутост за њену судбину. 

Духовне Енергије Универзума рекле су нам да се не бринемо, да је зебица повређена, али да је успела да преживи и побегне. Како би нас увериле да је са њом све у реду, рекле су нам следеће: "Вреднији је минут Слободе, од вечности у кавезу" - из кога смо је ослободили, што и вама желимо.

Оливер

21 новембар 16 године ере Водолије - у возу на релацији НС-БГ/Србија

Црна Гора - Босна и Херцеговина - Хрватска
(10 децембар 16 - 13 јануар 17 године ере Водолије)

Протеклих тридесет и нешто дана провели смо у пропутовању кроз поменуте три државе, у циљу тражења азила, с обзиром да се у Србији према нама и даље спроводи злостављање, као и да већ 6 година присилно живимо као просјак и бескућник. Како нам је од маја 14-те године године и поред уплаћених одговарајућих такси, од стране режима онемогућено вађење личне карте и пасоша, у поменуте земље ушли смо илегално. 

Наше путовање ради азила било је планирано само до Црне Горе, јер смо сматрали да ће напокон схватити да нисмо туриста, већ да азил у Црној Гори тражимо зато што у Србији имамо озбиљних проблема током протеклих 6 година. Међутим, тамо нам је речено да смо "социјални случај који неће да ради, него долази у Црну Гору да у азилу једе и спава за џабе", те да ће наша молба бити одбијена у року од 2-3 дана.

Стога молбу за азил у Црној Гори нисмо ни поднели, него смо се упутили за Босну и Херцеговину и у Требињу замолили за азил у Републици Српској. Одатле смо упућени у азилантски центар у Делијашу, односно у Сарајево, где се издаје дозвола за улазак у центар. 
Током разговора са особом задуженом за издавање исте, речено нам је да смо 2000-те године већ три пута тражили азил у Босни и Херцеговини у азилантском центру у Раковици-Сарајево (???), те да га стога сада сигурно нећемо добити. Иако то није било тачно, с обзиром на речено, наставили смо ка Хрватској са намером да азил затражимо у Француској.

У Хрватској смо успели да стигнемо до Славноског Брода, где смо примећени од стране полиције и приведени у полицијску станицу. На наше питање о могућности добијања азила у Хрватској, речено нам је да га сигурно нећемо добити, те стога нисмо ни поднели захтев за азил. Сутрадан смо пребачени у прихватни центар Обедишће Јежевско и након 24 дана проведених у центру, депортовани за Србију.

Центар у коме смо боравили комфоран је, чист и уредан, са пристојним и културним особљем, а миграната је било са свих страна, укључујући Бошњаке и Албанце. Међутим осим пар агресивних коментара од стране два Бошњака, нисмо имали никавих проблема са њима, те нам је боравак у хрватском азилу протекао најпријантије од свих азила.

Како се храна допремала из главне кухиње није нам увек одговарала, али нам је особље изашло у сусрет и трудило се да нам сервира веганску храну. Пред полазак смо добили добре чизме и џемпер, јер су наше биле у лошем стању*. Од границе до Београда пребацили смо се стопом, током кога смо провели пријатан разговор са особом која нас је повезла. 

Поново у Београду :(

* У центру за бескућнике у Кумодрашкој једном приликом дали су нам неку стару јакну, но након што су их постили Гестапо-агенти, осим повременог купања, нису хтели да нам дају ништа од одеће и обуће, иако смо им тражили обућу отприлике недељу дана пред одлазак за Црну Гору.

14 јануар 17 године ере Водолије

1 2 3