ОПЕТ НАС ПРОТЕРАШЕ ИЗ СРБИЈЕ

Синоћ су нас пресрела двојица пекабејаца и овог пута нису били агресивни, али нас је један од њих упитао зашто не напустимо Србију. Одговорили смо му да бисмо радо отишли, али да немамо где, односно код кога.

Исто вече, негде око 23,00 по пети пут током спавања каменовала нас је група ромске деце узраста од 8-11 година - веома агресивна, а између обичних, на нашу картонску кућицу за спавање бацили су неколико камења тежине 2 килограма. Иако смо код врачарске полиције подигли кривичну пријаву против те породице ромских расиста из улице Стојана Протића бр.5, очггледно је да од тога неће бити ништа, јер приличан број Рома раде као агенти србијанског Гестапоа, па њихови пуковници сасвим сигурно неће допустити да неко од њих одговара због једног Духовника...

Стога присиљени смо по други пут да напустимо Србију, мада ни сами не знамо у ком правцу, јер у 1 веку ере Водолије, на планети Земљи коју насељавају "бесмртне, развојно неограничене духовне свести дароване Слободном Вољом, које се из живота у живот присећају своје духовне суштине", изгледа да не постоји нормална држава која би нас прихватила и омогућила да духовност коју осећамо слободно испољимо.

27 јануар 2016-те године - Београд/Србија

Депорт из Грчке - Црна Гора - Ниш - друго протеривање из Србије

Елем, уместо да нас директним летом депортују за Београд или превезу до Бугарске границе преко које смо и ушли у Грчку, Грци су нас једноставно пребацили до македонске границе и отишли. Када смо македонским цариницима рекли да смо у Грчку ушли из Бугарске, а не из Македоније, само су се погледали, јер су сироти већ навикли на грчке подметачине. Срећом, наишао је празан путнички комби једне туристичке агенције који се из Грчке враћао за Београд, па смо возача замолили да нас превезе, што је он након телефонских консултација са власником агенције и учинио.

Хвала им обојици, а уколико некад будемо имали пара, гледаћемо да им се захвалимо на пригодан начин.

У Београду нас је сачекала рутина: још два пута Падинске Скеле по 15-20 дана затвора уз уобичајено шиканирање и претње. Како бисмо се барем мало одморили од полицијско-поповског зла, у два наврата боравили смо у Новом Саду - све заједно неких 4 месеца. За оне који га нису посетили, Нови Сад је пријатан и миран град од отприлике 300.000 становника. То је једини град у коме ћете у пола два изјутра 'ладно чекати да се упали зелено за пешаке, а да притом не помислите да сте сишли с ума. Једноставно, такав је енергетски егрегор града.

Што се људи тиче добри су док у вашем - односно нашем, говору не препознају београдски нагласак, а тада их нешто пресече и прво што помисле јесте да смо србијански шпијун - оно, што бисмо иначе долазили у Нови Сад?!
Шалу на страну, али ситауција у Војводини помало подсећа на Хрватску уочи рата и било би добро да се неко озбиљно позабави решавањем проблема на релацији БГ-НС, осим ако им није циљ да отерају и војвођане, као што су отерали црногорце...

Нови Сад није велики град, али смо ипак успевали да испросимо довољно новца за храну, нешто хране обезбеђивали смо из контејнера, док смо за спавање пронашли скровито место.

Првих недељу дана имали смо обезбеђен ручак у Црвеном Крсту, док су у Новосадском Хуманитарном Центру саслушали наше проблеме и били вољни да нам помогну у вађењу личне карте, што смо тешка срца морали да одбијемо јер је све ишло преко једне стране невладине организације.
Опет, хвала им на љубазности и жељи да помогну.

Током протеклих година инспектори и пекабејци шикарнирали су нас на све могуће начине, осим што нас нису тукли и пуцали на нас из ватреног оружја - к'о да смо далеко било нека озбиљна претња по народ и државу. Нека позната лица са потерница 'ладно би могла да поједу бурек у пекари на Зеленом венцу а да они немају појма о томе, јер су заузети нашим злоствљањем.

Након депортације из Грчке време су углавном трошили на покушаје да пронађу било шта, што би на неки начин могло да нас компромитује, но безуспешно, па су покушали да импровизују неке намештаљке (подметање флаше са пивом док медитирамо-просимо... и слично). Те покушаје подупирали су, тј. усклађивали са одговарајућим црномагијским деловањем на нашу свест, што је детаљније описано у каналисањима "140 О црномагијашима Нацистичког Светског Поретка" и "144 Црна Магија у пракси".

Како би нас компромитовали, повремено су након наше куповине у пекари, самопослузи, пијачној тезги, продавници здраве хране... - јавиши нам се при том', особљу продавнице причали нешто о нама. Шта су им причали не знамо, али су уплашени или намргођени погледи до јуче нормалних продаваца довољно говорили.
Стога смо задњих месец дана пре него што ће нас по други пут протерати из Србије, у већини тих продавница делили "визит-карте" (комад папира) са исписаном адресом сајта ("Рекламирамо наш сајт, ако вас интересује..."), па нека сами процене да ли је то што су им о нама... причали, Истина.

Након четири месеца (2+2) проведених у Новом Саду, инспектори су укапирали да намеравамо да останемо у граду, због чега су нам неколико пута на прилично јасан начин ставили до знања да смо непожељни. Војвођани јесу толерантни, али само према војвођанима, док остале чека железничка станица и воз који нас је дове'зо...

После неуспешног сађења пелцера у Новом Саду, тражећи спас у новембру смо се упутили ка Црној Гори мислећи: "То су наши, из другог пута сигурно ће нас прихватити". Но, попут Новог Сада и у Подгорици смо препознати као "србијански шпијун", те нам је једна припадница црногорске Службе полуотворено рекла да смо дошли, тј. да су нас србијанци послали да их завадимо са црногорским муслиманима.
Повод за овакав њихов став узроковала су пар текстова са сајта који су се тицали Црне Горе, а који су - као уосталом и све што ми радимо, написани из најбоље намере.

Наиме све што заокупљује и тишти свест једног напредног духовног трагаоца или духовника, Духовне Енергије Универзума решавају на најбољи могући начин - Истином. Рецимо, када смо их пре пар година упитали: "Какве су могућности црногораца у области духовног развоја"?, одговориле су нам: "Имају предиспозиција, мада имају чврст карактер" - читајте: Его.

Е сад, у "обичном" животу који се заснива углавном на борби за моћ у друштву, имати јак карактер добро је, но у духовности то може представљати проблем - због јаког Ега.

Свуда око нас - у природи и Универзуму, све тече и све се мења, па би исти процес требао да се одиграва и са психо-емоционалним ставовима код људи. Са годинама увећавамо знање, спознаје и животна искуства о људима и појавама са којима долазимоу додир, што би требало да узрокује и промену наших психо-емоционалних ставова. Уколико пак до тога не доје, тада животи тих људи у развојном смислу нису остварили никакав напредак.

Колико смо успели да запазимо, структура менталитета народа у Црној Гори крута је и строга, колеричног је темперамента, праћена ставом супериорности у односу на друге народе. Овакву психо-емоционалну структуру погоршао је сплет политичких околности које су довеле до тога да се у Црној Гори ниједна одлука не може донети уколико је претходно не одобре муслимани, чиме је црногорско друштво постало промуслимански профилисано, у развојном смислу успавано и херметички затворено за све и сваког ко није "њихов".

Елем, у жељи да помогну духовни и сваки други развој грђана Подгорице, 15-ог новембра 14-те године Духовне Енергије Универзума даровале су им вредан духовни поклон чија је сврха - рекли смо већ, развојне природе. Колико ће тај поклон имати позитиван утицај у развојном смислу, показаће време.

Три дана након тога - 18 новембра, званично смо затражили азил у Црној Гори, након чега смо упућени у азилантски центар надомак Спужа, који се налази непосредно поред спушког затвора. Центар је изграђен недавно и веома је савремен и функционалан.

Током два месеца колико смо провели у њему, углавном смо у соби били сами јер је било слободних соба - а и они не воле да деле собу са европљанима, па смо на миру могли да медитирамо - што нам је много значило. Храна у центрау је изврсна, при чему су оброци најобилнији од скоро свих азилантских центара у комија смо боравили. Извесно време служили су нам веганску храну за сва три оброка, но након што су муслимански азиланти почели да се буне због тога (наш тањир им је изгледао укуснији) замолили смо их да нам за вечеру и доручак служе маргарин и мармеладу, док су они јели свашта-нешто.
Битно је угодити њима, јер су и кући навикли искључиво на првокласну халал храну и да туђи тањир није другачији од њихвог.
Толико о култури и поштовању других од стране муслимана...

Повремено бисмо на кратко одгледали вести или неку емисију у две ТВ сале (не гледамо ТВ већ 20 година, осим када смо у затвору или азилу), док нам је приступ интернету дневно био доступан на пар сати по кориснику, што смо искористили да разрадимо одређене замисли.
Углавном смо радили на пројекту Међународног Писма, али нам је хаковањем од стране америчког Гестапоа и сугестијама безбедњака из центра дато на знање да се манемо тога.

Челници Нацистичког Светског Поретка знају да им оружје не може наудити, али им Истина и нека добра идеја могу направити велику штету. Циљ Нацистичког Светског Поретка није јединство земаља и народа света, него супоротно - циљ им је да разједине и заваде свакога са сваким - осим наравно језгра држава које чине Поредак. Стога пројекат Међународног Писма - "сви језици света, једно заједничко писмо", представља претњу њиховим злочиначким плановима.

Надамо се да су духовни трагаоци и Слободњаци широм света шватили значај који Међународно Писмо има по развој и слободу људске врсте, те да ће почети да га користе у међусобној комуникациј. Не заборавите да ова планета припада нама - Деци Земље, и да само од наше одлуцности да очувамо Личну Слободу, зависи да ли це'мо живети у скалду са Сврхом Живота сваког од нас или ћемо остати робови злич господара Нацистичког Светског Поретка. За оне који то нису прочитали у једном ранијем тексту, овом приликом навеш'емо списак држава које су главни носиоци тог пројекта - то су: Ватикан, Сједињене Америчке Државе, Енглеска, Италија, Немачка, Аустрија, Француска, Холандија, Саудијска Арабија, Израел. Шпанија, Јапан...

Стицајем политичких и других околности, народ у Црној Гори подељен је на Црногорце и Просрбијанце, што се и те како осећа у свакодневном животу. Неколико пута били смо провоцирани од стране пар ликова из обезбеђења центра и један од кувара покушао је да нас компромитује код женског дела особља, а да притом нисмо успели да шватимо шта је био повод томе: што смо Србијанац у Црној Гори, што смо Црногорац који тражи азил због србијанског злостављања или је нешто треће било у питању...

Остало особље било је крајње коректно и све што су могли да нам изађу у сусрет учинили су, те нам је боравак у њиховом азилу остао у пријатном сећању. Након два месеца саопштено нам је да нам је азил одбијен, након чега смо се вратили у Србију. Наредних 6-7 месеци протекли су нам у шиканирању, подметању затроване хране, крађи ствари... од стране инспектора/пекабејаца, што су за њих уобичајене дневно-радне активности.

"Можда је Ниш право место за нас"? - помислисмо и већ наредног дана етонас у граду на обали Нишаве. Ниш нас је пријатно изненадио иако у њему нема ничег спектакуларно лепог, но, некако тај шири центар града, тврђава, уређена шеталишта поред Нишаве, пијаце, парк Чаир... остављају веома пријатан утисак. Попут новосађана и нишлије живе мирно и опуштено, без неких већих стресова - уосталом, то је град Калче и газда-Ивка.

Сусрели смо их у центрау града на почетку нишке "Скадарлијске улице" како изливени у бронзи седе за столом, весело наздрављајући пролазницима. Нишка "кнез Михајлова" улица испуњена је продавницима и локалима, док је читавом дужином улице изграђен њен подземни ниво, па смо стекли утисак да у Нишу свака породица води неки бизнис. Осим полицајаца, наравно.

Како нам спавање не представља неки већи проблем, брзо смо пронашли скривено место, док је новац од прошње притицао у минималним количинама, услед чега смо јеловник морали да допуњујемо храном пронађеном у контејнерима. За Ниш се не може рећи да је сиромашан град, но, изгледа да сy се нишлије нагледале свега и свачега, те да један медитант-просјак за њих не представља неку посебну атракцију.

На улици смо радили више кратких исцељења и четири пуна у "кућним визитама", услед чега су нам донације од њих - једна прилично дарежљива, попуниле буџет за храну.

Кафане и кафићи у граду прилично су посећени, док је тинејдзерима кеј код градског парка уз дволитарску флашу пива омиљено окупљалиште.

Нишка тврђава симбол је града Ниша и садржи амфитеатар у коме се одржавају концерти и филмске премијере, галерију слика, поставку градског музеја, пар кафића и неколико налазишта кућа из римског периода која су помало запуштена.
Археолошка збирака у музеју града Ниша (у центру града) пак прилично је богата, при чему нисмо могли а да не приметимо да у читавој збирци која обухвата период боравка римљана на просторима Ниша и околине (Ниш се рекламира као родно место цара Константина - "Под овим знаком победићеш"), пронађено је само 6-7 крстова израђених од полудрагог камена, који су нас подсетили - извињавамо се ако грешимо, на оне коју продају кинези. Толико о хришћанству цара Константина и његових наследника.

Један дан боравили смо у Куршумлији распитујући се у околним селима о напуштеним кућама и имањима, но нажалост неуспешно.

Посетили смо и нишки логор у коме су Немци држали заточене партизане, скојевце и народ узет за таоце. Након уласка у главну зграду логора, са леве стране налази се предсобље у коме су боравили стражари, из кога се улази у велику собу у којој су на слами лежали логораши, док су на спрату самице.
Након разгледања предсобља упутили смо се ка великој соби, међутим на самом њеном улазу застали смо из разлога који на није био потпуно јасан, али је био довољно јак да га осетимо - можда су то били бол, патња, глад и очај логораша, можда су њихове Развојне Свести и даље боравиле у соби несвесне чињенице да се њихова патња завршила пре много деценија или је то био осећај да би нашим уласком и "туристичким разгледањем" собе у којој су проживели најтеже - неки и последње, тренутке свог живота, повредили сећање на њих.

Шта год да је било у питању један поглед којим смо обухватили логорашку собу, рекао нам је све, "Ништа ми не знамо да поштујемо", - тихо се обратисмо кустосу који нам је био водич.

Док смо напустали логор напољу је био ведар сунчани дан, мир је владао околином, али унутра, у тој великој логорашкој соби као да је и даље текло неко давно, само њој знано време. На излазу из логора, са десне стране подигнут је споменик на коме су записана имена црвеноармејаца који су жртвовали своје животе, како би логораши наставили да живе. Филм "Лагер Ниш" говори о томе.

Полицијски инспектори углавном су били коректни, неколико пута су нас обилазили и неформално разговарали, како би стекли општи утисак о нама. Они нажалост не медитирају, али након година проведених у контакту са људима разних психо-емоционалних профила, све више почињу да се ослањају на интуицију - бабе би рекле: "Јавља им се"!

Била су и два изузетка - вероватно су у питању били агенти, јер је духовност у Србији од стране цркве и полиције класификована као "субверзивна делатност". Мирослав Гавриловић - надимак "Иринеј" (регрутован од стране енглеског Гестапоа док је радио као владика аустралијско-новозеландски), одмах након постављења на чело Србијанске Православне Цркве говорећи о Духовним Трагаоцима и осталим "гатарама и врачарама", истакао је да "ту јерес морамо зауставити пре него се рашири по Србији".

Након тога уследила је кампања компромитације духовности у режији цркве и тајне полиције: Милан Тарот промовисан је на телевизијама, интернету и штампи, полицијско-црквени црномагијаши-парапсихолози деловали су на психу лабилних особа навевши их да почине масовно убиство у селу у коме децениjама живи и ради један народни исцелитељ (као: он је крив), убиство дечака у Батајници од стране квази-сатанисте (све квази-сатанистичке секте основане су од стране Гестапоа са задатком да застраше и натерају народ да потражи "спас и заштиту" код сатанистичких, односно религијских секти...) искориштени су као повод за прогон духовности.

Као додатак тој кампањи, започета је серија силовања и убистава тинедзерки и/или жена у породичном насиљу (34 жене убијене су током 15-те године), јер се то показало као најефикаснији начин фашизације друштва. Потрага за Тијаном Јурић од стране полиције развучена је на 13 дана како би нацију довели у стање емоционалне трауме, иако су на основу листинга телефонских позива са локалних базних станица, већ након два дана знали да је убијена и ко је убица.

Елем један од та два агента био је православно демонизован - ал' стварно. Он нам је "читао", тј. изговарао псалме "за одбрану цркве од непријеља" током другог сусрета на улици, што смо енергетски доживели као класичан црномагијски напада који удара на Плексус чакру (Нижи Емоционални План - план црне магије и Моћи). Након сваког од кратких исцељење која смо му радили на улици, било нам је потребно пар дана да стабилизујемо наш енергетски систем - толико је био демонизован.

Након 5-6 исцељења замолили смо га да направимо паузу у виђењу од месец-два дана, јер јако негативно делује на нас. Две минуте након што је отишао, накачила нам се његова колегиница, те смо њој и њеној цимерки радили пуну исцељујућу сеансу. С обзиром да је у њиховом односу доминирала она, несвесно је црпела цимеркине енергије, па је исцељујуће каналисање "развезало", односно енергетски прекинуло тај процес.

Следећи пут када нас је стартовала на улици из заводничко-љубазног мода пребацила се у манипулативно-агресивни са извесном примесом вулгарности, на основу чега смо закључили да се наш медени месец у Нишу завршио. Истог дана напустили смо Ниш, вративши се у Београд.

Дељење визит-карти са адрсом сајта током задњих месец дана боравка у београду није се свидео инспекторима/агентима, те нам је један од њих опутжујућим гласом рекао "да ширимо духовност по граду, упитавши нас "зашто не напустимо Србију"?

Већ сутрадан напустили смо Србију, па ове редове исписујемо у соби азиланстког центра једне земље, осећајући се помало као мајка која је након вишегодишњих безуспехних покушаја да своје дете изведе на прави пут, напокон прихватила Истину да у томе није успела...

30 фебруар16 године ере Водолије

О КРАЂИ БЛОКА СА КАНAЛИСАЊИМА

Синоћ, након што смо напустили интернет кафе, један од најнепријатнијих београдских Гестапо-агената украо нам је блок са записаним каналисањима. У питању је пекабејац србијанског Гестапоа који нам до сада досађивао барем 10-ак пута, при чему нам је једном приликом рекао да је хрватски Србин, односно полу Хрват - већ смо писали о њему. Има отприлике 35 година, док растом и физичким изгледом доста подсећа на Ђошу, али без браде и бркова.

После оног демонизованог пекабејца из Ниша, он заузима друго место на скали најнепријатнијих црномагијаша-вампира и што је интересантно, након сваког сусрета са њим нестане нам нешто: рукавице, капa, неки део одеће, кесa са стварима... и слично, а да ми једноставно немамо представу на који начин. Пар сати након тога обавезно осетимо јак црномагијски напад-вампирисање усмерен на Плексус чакру, што се десило и овом приликом.

У блоку су била записана последња четири каналисања, као и једно од пре 3-4 дана у коме су нам Духовне Енергије Универзума појасниле ко су била три посетиоца, која су са нама љубазно разговарала о духовности протеклих дана. То каналисање нисмо објавили - сматрајући да за тиме нема потребе, а наслов му је гласио: "О ГЛУПАНИМА II".

11 април 16-те године ере Водолије - Београд/Србија

ОД ПРИЈАВЕ ПРЕБИВАЛИШТА НЕ БИ НИШТА...

1. Јуче смо добили негативан одговор на нашу молбу поднету полицијској станици Стари Град, за пријаву пребивалишта на адресу Социјалне службе њихове општине. 

2. На нашу пријаву напада од стране службеног лица у Мањеж-парку (од 18 априла, орг.јед. 03/16/1), поднету "Одељењу за контролу законитости у раду" при полицијској станици у 29 Новембра, није нам одговорено, иако су обећали да ће то учинити.

3. На нашу пријаву напада од стране службеног лица који се одиграо 14 јануара текуће године, поднету полицијској станици Палилула, такође нам није одговорено, иако су обећали да ће то учинити.

4. Пријава врачарској полицијској станици због каменовања (5 пута) током месеца јануара текуће године, од стране групе ромске деце настањене на адреси Стојана Протића бр.5, није нам одговорено, иако су обећали да ће то учинити.

Елем, пола сата након што смо сазнали да нам је молба за пријаву на адресу Социјалне службе одбијена, током прошње на улици стартовала нас је Душка Накић о којој смо већ писали у тексту о Енергетским Вампирима, користећи је као модел описа енергетског вампира Злица.

Пренела нам је поруку да смо (попут ње) и ми могли да имамо имање на планини, да смо (попут ње) пристали да радимо за србијански Гестапо. Као опцију пак, понудила нам је "спас" од живота на улици одласком у манастир, односно приступањем Србијанској Православној Цркви, што смо наравно одбили. 

На њено питање о томе шта ће бити са Косметом, рекли смо јој Истину: да су Србијанци изгубили сву подршку коју су од стране покрета Духовника и Слободњака (због напада од стране Нацистичког Светског Поректа) имали, што је узоковало њихово понашање након 5 октобра. (Уколико дешавања на терену то допусте, због Чворишта, Пећ са околином остаће под контролом Духовника и Слободњака).

На питање о Бондстилу, рекли смо јој оно што смо спознајно добили пре отприлике годину дана: да је децембар 15-те године био задњи рок који су Сједињене Америчке Државе могле искористи да се безболно повуку са Космета, правдајући то економском кризом. Како ту могућност нису искористиле, мораће да га напусте јавно пред очима читавог света, што ће представљати увод у њихово губљење моћи на глобалном нивоу.

Бити људско биће обдарено Слободном Вољом представља изузетан дар, али и обавезу, те Духовне Енергије Универзума србијанске - али и Моћнике осталих земаља који злоупотребљавају својe позицијe моћи, због високог степена демонизованости, садизма, енергетског вампиризма, зла, иживљавања над беспомоћнима... сврставају прилично испод нивоа свести животиња, јер животиње чине зло гоњене нагонима или из страха, док Моћници зло чине смишљено и систематски, уживајући у томе.

26 мај 16-те године ере Водолије - Београд/Србија

О ПАТЊИ

Да појаснимо мало детаљније овај део о патњи, јер је важан.

Брисање Ега представља процес који тече из медитације у медитацију, због чега је за психу медитанта "невидљиво". С обзиром да је контакт са Душом и Духовним Енергијама Универзума претходно већ успостављен, улазак у Просветљење биће вам најављен, јер је тако суптилан, да је то само још једна медитација више, која се у односу на претходне тек незнатно разликује. Када се заврши, бришући последње остатке вашег Ега, доћи ће до материјализације преосталих енергија ваше Душе, након чега ће вас Духовне Енергије Универзума обавестити да сте ушли у Просветљење.

Значи улазак у Просветљење није процес типа: "данас баба, сутра девојка", јер би то било у супротности са природом духовних процеса који се одвијају на спонтан, пријатан и постепен начин. 

Уласком у Просветљење и месецима након тога испуњаваће вас осећај да све честице вашег бића - како материјалног тако и енергетског порекла, вибрирају на истој фреквенцији, стварајући предиван осећај унутрашње хармоније и задовољства.

Брисањем Ега и уласком у Просветљење нестаје патња, јер је извор патње код човека увек Его. Лоше животне околности и злостављање коме ћете као Духовник бити изложени (уколико будете), не стварају патњу или трауму, него само тренутан бол, као реакцију вашег Емоционалног/Физичког Тела на дати стимуланс. Када тај стимуланс престане са својим дејством, ваша свест поново се враћа у стање унутрашњег мира, хармоније и задовољства.

Међутим, злостављањем Духовника нарушава се његово стање духовног мира - нарочито уколико се дешава често и временски траје дуго, што се преноси и на читав Универзум, јер брисањем Ега и Просветљењем Духовник и Универзум постају Једно. Истовремено, злостављањем Духовник се спречава да на неки од многобројних начина помогне Деци Земље, којој је та помоћ и те како потребна.

26 мај 16-те године ере Водолије - Београд/Србија

ЦРТИЦЕ ИЗ ЗАТВОРА У ПАДИНСКОЈ СКЕЛИ...

Протеклих десет дана провели смо у затвору у Падинској Скели, иако у полицији, суду и затвору нисмо хтели да потпишемо ни један понуђени документ. Елем, у затвору нам је била обебеђена добра веганска храна и од стране осталих затвореника нисмо били злостављани, осим што су нам из свеске са каналисањима отцепили и украли 3-9 страница каналисаних текстова. То је што се тиче Падинске Скеле.

Међутим, споља нам је Гестапо за цимера убацио лика који је причама о сопствнеом животу у 85-90% копирао најважније догађаје из нашег живота. Неколико пута је говорио о томе како бисмо супер прошли у Забели - у смислу да би нас остали затвореници готивили, али и приче о томе да лекари у Забели инекцијама убијају оне који су на неки начин проблематични, а за које нико не може да потпише да одговара за њих, тј. за оне који су сами.

Истицао је да је "црвени"*, међутим било нам је очигледно да припада православно-фашистичком покрету и да према "црвенима" осећа искрену мржњу. Током 24 часа, барем 20 сати проводио је спавајући или правећи се да спава, а интересатно је да смо пре два месеца у мађарском азилу за цимера такође имали "спавача", који је у кревету проводио најмање 20 сати. Обојица су спонтано еманирала енергије контроле, Моћи и потенцијалног зла. 

И поред тога што је отворено говорио о својој криминалној каријери, према нама је био љубазан, никада агресиван, међутим све то код нас је изазвало кумулативан осећај застрашености и опасности. Представио се као Александар Поповић-Поп или Александар Поповић-Саша. Живи у Миријеву.

Није тајна да су затвори пуни полицијских инспектора и агената који глуме криминалце, наркомане и сличне, али истовремено затвори представљају и места одакле се регрутују интелигентнији и опаснији затвореници који за полицију и Гестапо одрађују одређене задатке. Уколико се добро покажу, бришу им се почињена кривична дела или се примају у активан састав Гестапоа.

* С обзиром да нам инспектори и агенти стално досађују на улици за време прошње-медитације, током разговора са једним од њих почели смо да му набрајамо Слободњаке које су заједноо са својим католичко-муслиманским саучесницима убили од 5 октобра до данас. Наводећи имена, грешком смо поменули име Микија Ракића, на шта је он моментално реагоавао: "Што он!? Он није "црвени"..."!

У Србији се под називом "црвени" не подразумевају само комунисти - ако таквих уопште и има, него сви који не прихватају правосалавно-фашистичку идеологију, него стреме друштевној и социјалној правди: хуманисти, Духовници, заштитници права животиња, медитанти, еколози...укратко, сви мислећи и добронамерни људи. 

08 јун 16-те године ере Водолије - затвор у Падинској Скели/Србија


ПРЕТЊЕ ЗБОГ ФОРУМА...

Јутрос нас је непосредно након буђења стартовао један пекабејац. Представио се као Иван-алкохоличар и колико смо успели да схватимо њихов "паметан си ти, схватићеш" језик, наговестио нам је да ћемо бити пребијени наставимо ли да на форуму Крстарице аналитичко-логички образлажемо нивое развоја свести.

Изгледа да им у том образлагању смета приказ позиције њихове и позиције развоја свести свештеника и монаха Србијанске Православне Цркве, јер обоје србијанској и србској јавности покушавају да се представе и наметну као врхунац еволуције људске врсте... 

Ви, уколико сматрате да је интернет зло, извуците утичницу из зида - ил шта већ треба да урадите, а дотле ми имамо право да као Хуманиста, Слободњак и Духовник учествујемо у оним дискусијама које нам привуку пажњу...

26 август 16-те године еона Водолије - Београд/Србија

1 2 3