Не хакујте текст. Нађите неки поштен посао. Ожените се.

 

49  
О УЗРОЦИМА АГРЕСИВНОСТИ И ЗЛОЧИНÂ У СРБИЈИ

(Данас док смо просили-медитирали на улици,тј. тротоару, посетила нас је старија Гестапо-агенткиња*, оставила новчани прилог и 2—3 шаке шљива, истовремено питајући се/нас кроз разговор шта је узрок злочинима који се дешавају широм Србије. Наш оквирни одговор био је да је рат подигао степен агресивности код становништва, а да након тога ништа није учињено да се он врати на нултни ниво. Но, то је био кратак, узгредни коментар, без дубљег појашњења узрокâ негативних дешавања која су у Србији у задње време постала честа. Како су то дешавања која узрокују висок степен узнемирења грађана, у даљем тексту покушаћемо да дамо кратко виђење узрока који су довели до њиховог испољавања)


Као основ за повећани степен агресивности у друштву објективно гледано требамо узети велики број мртвих и унесрећних узрокованих ратним дешавањима, као и веома јаку и стално присутну нацистичку пропаганду како из иностраних, тако и из домаћих — квинслишких извора. Све поменуто годинама је деловало на свест грађана Србије на начин психо-емоционалног терора, са циљем наметања кривице и сламања њихове воље како би били стављени под контролу америчко-европских католика, што им је на крају и успело.

Како би становништво задржали у покорности, америчко-европски католици заједно са Србијанцима отпочели су са «чишћењем» Србије од свих елемената «Милошевићеве власти» - мислимо пре свих на Србијанце-хуманисте, Србе, прорусе и ратне ветеране, јер су сви они оцењени као природан противник католичко-муслиманско-србијанском новоуспостављеном режиму. Та «чишћења» узела су облик убистава свих који су оцењени као «активне тачке отпора» на за њих уобичајене начине: исценираним саобраћајним несрећама, исценираним самоубиствима, изазивањем неизлечивих болести… и сличним методама.`

Они пак који су класификовани као «Милошевићеви симпатизери» били су изложени психо-емоционалном застрашивању, прогонима, отпуштању са посла, исценираним упућивањем у затвор… и другим индиректним методама злостављања.

Све поменуто водило је томе да се након 5 октобра 2000-те године степен агресивности у друштву увећао, уместо да се умањи, што би било у складу са обећањима која су уздашно дељена. До тога пак није дошло, што је водило томе да је дух солидарности, самопоштовања и Слободе који је до 5 октобра владао међу народом брутално сломљен и прегажен силом Моћи, генерисаном од стране католика, муслимана и србијанских православних фашиста.


Природа енергија Моћи таква је да код особе/а ка којој/има је усмерена изазива висок степен неугодности, стреса и страха — све поменуто у случају када говоримо о чисто енергетским испољавањима енергијâ Моћи. Ако томе додамо психо-емоционално и физичко испољавање Моћи, тиме читава ствар постаје знатно озбиљнија. Како се Нацистички Светски Поредак активно бави црномагијско-парапсихолошким деловањем на појединце и народе у циљу освајања и очувања моћи у друштвима широм света, та деловања на свест грађана Србије очитавала су се веома јако и јасно, што је за последицу имало увећан ниво агресивности и злочина у друштву.
 

Ово је појачано активностима свештеника и монаха Србијанске Православне Цркве, која су као и код осталих религија/цркви по својој природи демонско-црномагијска, што значи да имају веома негативно деловање на свест верника и грађана у целини. Но, те секте од стране грађана нису препознате као такве — демонско-црномагијске, већ су социјализовале свој положај у друштву заузевши његову врховну позицију. Oни који немају увида у дешавања што измичу опажању чула ову нашу изјаву могу схватити као злонамерну, но, како смо о активностима ових секти каналисали у једном броју текстова са сајта, свима који су их прочитали остављамо да сами донесу закључак.
 

С обзиром да се у Београд доселио већи број дезертера и избеглица из Хрватске, Босне/Херцеговине и Космета, већина њих — да не кажемо баш сви, осетили су потребу да пронађу кривце за сопствени кукавичлук и да истовремено казне Србијанце чије куће/станови — ко их има, и животи нису срушени и уништени, као што се десило са њиховим кућама/становима и животима. Овај терор дезертера и избеглица над грађанима Србије трајао је тамо негде до 2005-те (у нашем случају до марта 2016-те), када су Србијанци да би се одбранили од њих знатно подигли ниво испољавања сопствене агресивности, наметнувши се на тај начин за главног шерифа у крају.

Моћ се храни са још више моћи, што је неминовно водило да овакав став прерасте у хронично стање, јер је лакше и ефикасније некоме наредити нешто, него га замолити да то нешто учини.
 

Пети узрок повећаном нивоу агресивности у Србији представљала је субверзивна делатност поменутих америчко-европских католика и Србијанца, са сврхом да код народа униште осећај међусобне солидарности, самилости и подршке — сећате се сигурно исценираних афера о проневереном новцу скупљеном добротворним прилозима, што је код народа водило самоизолацији, повлачењу и затварању у себе, уз истовремено губљење осећаја заједништва.
 

Шести узрок била је субверзивна делатност претходно поменутих актера — америчко-европских католика и Србијанаца, усмерена ка најосетљивијем делу становништва — женама. Брутална убиства тинејџерки и жена, истраге тих случајева које трају недељама и месецима, уз истовремено медијско-пропагандну машинерију која све то усађује у свест становништва — пре свих жена, утицала су на свест становништва са циљем да их привикну да је тако нешто сасвим нормално и да се дешава свуда у свету. А када сломите жене, тада се ваше друштво спонтано спуста на ниво полуживотињско-фашистичког друштва.
 

Седми узрок свакако су ријалитији који имају сврху да народу кажу: »Јел видите бре какав сте олош»! и на тај начин веома успешно му ослабе и униште осећај самопоштовања, што води ка томе да његов отпор бруталном режиму слаби и нестаје, а да они не знају како и зашто.
 

Осми узрок је политичка шизофренија, односно «цинцулирање» између Запада и Истока, Европе и Русије, што на дуже стазе веома лоше делује на свест становништва. За непосредне учеснике оно може представљати врсту надмудривања — па чак и забаве, но становништво које спонтано покушава да схвати у ком правцу ће тећи развој њиховог друштва то цинцулирање води у једну врсту «фуге». Фуга представља одсуство мисаоних, емоционалних и чулних импулса у свести, то је «празно место» у свести особе које временски не траје дуго, али које представља слабу карику у области мисаоних процеса. Фуга је тројански коњ који узрокује да мисаони процеси изгубе на повезаности и линерано-логичком следу, што је добра основа за доношење веома погрешних закључака и одлука.

Елем, циљ овог текста није детаљна анализа узрока који су довели до погоршања односа у друштву, јер се тиме баве аналитичка одељења безбедносно-обавештајних служби и мултидисциплинирани тимови научних института из области повезаних са поменутим дешавањима. Намера нам је била да оне који га прочитају подсетимо на вредност коју имају Истина, Слобода и Љубав, и на последице које трпе сва друштва која их тако лако одбаце.

Оливер

 

* Током сусрета на улици све особе које нас контактирају доживљавамо «здраво за готово», тј. као добронамерне пролазнике, осим наравно оних који су према директно агресивнe. Међутим, сатима — понекад данима и недељама, након тога из подсвести нам изроне информације које нам на јасан и објекативан начин дају приказ детаља из разговора који смо водили са њима или њихових уочених особина, на основу којих можемо оквирно закључити ко је у питању и сврху њене посете.

У питању је процес који се дешава код свих људи, где енергије свести на један подсвестан начин све што доживимо током дана аутоматски анализирају, класификују и депонују у одређене мисаоне фолдере, који су генерисани нашим свесним или полусвесним ставовима о некој области животних интересовања. Све информације које не одговарају тим ставовима-филтрима, као и информације које имају посебну важност а нису свесно уочене, бивају враћене нашој свести на поновно разматрање и процену.


Сви текстови са сајта слободно и без икаквих измена и скраћивања могу бити штампани и објављивани у приватне и комерцијалне сврхе, у земљи и иностранству, од стране свих који то желе. Издавачка права су бесплатна, уз претходан договор везано за избор, опрему и ауторизацију текстова

16 јул 17-те године еона Водолије — Београд/Србија