48     
О НАПАДУ СРБИЈАНСКИХ ИНСПЕКТОРА/ГЕСТАПО-АГЕНАТА НА НАС

Данас, пре отприлике сат и по, на тротоару испред зграде у Његошевој бр.73, док смо просили напао нас је један инспектор/Гестапо-агент ромске националности, шутнуо нам је кутију за прошњу, замахнуо да нас удари надланицом по лицу, читаво време претећи да ће нас пребити зато што просимо. С обзиром да смо видели да лик није нормалан, тј. да је у питању полицијски психопата-злочинац, читаво време смо ћутали, плашећи се да ће можда извући пиштољ или неко слично оружје и повредити нас на један озбиљнији начин.

Када је увидео да игноришемо његово примитивно и агресивно понашање, и даље бесан, вратио се у службени ауто који је био заустављен на улици испред кога је стајао његов колега, подсмешљиво глeдајући у нашем правцу. Пре уласка у ауто поменути инспектор/Гестапо-агент запретио нам је да ће нас следећи путпребити уколико нас затекне да просимо на истом месту, након чега су се удаљили.

Ауто који су користили био је марке Opel corsa, сиве боје, регистарских таблица BG 433 NP.

Одмах након тога отишли смо у полицијску станицу у улици Радослава Грујића како бисмо пријавили напад, међутим иако су према нама били љубазни, сматрали су да нема основа да подижу пријаву против њих, јер нас није пребио, а и немамо лична документа*.

Интересантно је да су нам испред те зграде током протеклих година неколико пута крали новац из просјачке кутије**, једном су покушали да нам украду целу кутију за прошњу, а други пут ранац са стварима који је стајао иза нас прислоњен уз зграду. Због тога увек када бисмо просили на том месту сваку новчаницу крупнију од 20 динара склањали бисмо у ранац, јер смо мислили да у том крају ординира екипа локалних џепароша и лопова, а изгледа да су читаво време то били србијански инспектори, тј. Гестапо-агенти.

Можда се у тој или некој суседној згради налази локални Гестапо-центар, па им сметамо. Мрзе медитанте…

Оливер

 

* Режимлије неће да нам издају личну карту и пасош, како би нас спречилe да напустимо Србију и у некој нормалној, цивилизованој и нама пријатељској земљи наставимо да се бавимо нашом животном вокацијом. У том циљу, пре неколико месеци док смо спавали из ранца су нам украли четири уплатнице за личну карту, за које смо новац скупљали скоро две године. И онда се чуде што их људи мрзе и презиру, и што нико неће да живи са њима…

 ** Читаво време смо у медитацији, затворених очију, осим када између две медитације одморимо 10—15 секунди.


Сви текстови са сајта слободно и без икаквих измена и скраћивања могу бити штампани и објављивани у приватне и комерцијалне сврхе, у земљи и иностранству, од стране свих који то желе. Издавачка права су бесплатна, уз претходан договор везано за избор, опрему и ауторизацију текстова

22 јун 17-те године ере Водолије — Београд/Србија