42     
НАШ ОДНОС ПРЕМА РЕЛИГИЈАМА

Вероватно сте приметили да је однос цркве према нама прилично непријатељски, док је наш став о цркви и религијама критички. Он свакако није постао такав због наше зловоље спрам религија, с обзиром да смо и пре започињања процеса брисања Ега путем медитације били крајње позитивни према свима и према свему са чиме смо долазили у додир - укључујући ту и цркву.

Како смо одрасли у социјалистичкој Југославији, на религију и цркву гледали смо као на историјску заоставштину српског народа, те би повремено - углавном породично, посетили неки од манастира у непосредној близини излетишта или туристичких места у којима смо боравили. Током обиласка црквених објеката нисмо се осећали нешто посебно пријатно, већ смо имали осећај као да из зидова тих старих здања избија нека тиха претња. Како тада нисмо знали о религијама оно што знамо данас, сматрали смо да одговорност за тај негативан утисак сносе полутама која влада у црквама и устајали мирис тамјана.
Здања у којима смо се осећали пријатно и срећно биле су библиотеке.У њима смо могли пронаћи одговоре на нека од питања која су нас заокупљала, али што је још значајније и временом схватити да нам и поред разноврсности коју поседује, знање не може дати одговоре на дубоки и постојани зов Душе која нас призива и води из живота у живот. То може само Директно Искуство духовних енергија. Пут који води од стања свести једног верника, преко образовања, научно-чињеничног критичко-логичког размишљања до Директног Искуства, мери се десетинама и стотинама живота.

Елем, како је наш духовни развој привукао пажњу полиције, током сусрета са њима схватили смо да је њихово понашање према нама узроковано непријатељским ставом цркве спрам духовности, а да они само "поступају по наређењу". Некада су прогањали оне који свим срцем нису подржавали комунизам, сада и даље прогањају људе, с тим да су комунизам заменили религијом. Стварно, шта рећи на то...

Још док смо одлазили на Љубишине семинаре преко неких познаника сугерисали су нам да престанемо са тиме, јер је по њима у питању секта, на шта смо се само насмејали. Након тога нахушкали су на нас пар полицијско-црквених провокатора који су службено посећивали семинаре, због чега смо ипак морали престати да их похађамо. Но, то нам није представљало већи проблем, с обзиром да је природа духовности таква да вам је духовни инструктор неопходан само док не обновите везу са Душом - чиме започињете да медитирате и известан период након тога, док вам медитација не пређе у свакодневну рутину. Тада сте оспособљени да потпуно самостално - вођени вашом Душом, наставите свој духовни развој.

Читав ваш напредак у духовности одиграва се тада, док су семинари тек кратки повремени сусрети током којих вам инструктор медитације може појаснити енергетске појаве које сте осетили током саме медитације, замолити за ваше кратко исцељење... и слично, што је Љубиша и радио.

Да нам је неко тада у поверењу рекао да се црква и полиција баве црномагијско-парапсихолошким деловањем на грађанима "који не слушају шта им се каже", насмејали бисмо се слатко, због чега смо неспремни дочекали њихов напад. Била је то парапсихолошка сугестија која је код нас изазвала благ осећај кривице што се бавимо медитацијом, а да претходно нисмо пружили жансу православној цркви да нам покаже шта зна и може на пољу духовности...

Зато смо пар пута посетили цркву у крају у коме смо живели и приметили благо емоционално олакшање, но, то је отприлико било све. Једног викенда посетили смо Острог и манастир Морачу, где смо их замолили да се крстимо - желећи да проверимо да ли ће то имати неко дејство у духовном смислу, јер смо на првом Љубишином семинару јасно осетили енергије у Теменој чакри и позитивне ефекте тог контакта. Међутим, у питању је био само ритуал током кога је свештеник махао кандилом, околни простор прскао свежњем босиљка умоченог у "свету водицу", изговарао нека призивања на нама непознатом језику... читаво време непријатељски нас загледајући.

Тада нисмо знали да су и црномагијаши осетљиви на енергије и да их посебно узнемиравају они који имауј спонтано јаку везу с Душом и развијену духовну свест. Светлост коју смо исијавали за нас је била уобичајена, али је њега прилично узнемирила. Иако "крштење" представља црномагијски ритуал слабљења енергетске везе дате особе са њеном Душом, тај ритуал код нас није постигао никакво дејство. Након тога још известан период повремено смо се виђали са пар особа из групе са којом смо путовали, но, како се нисмо примили на хришћанство, престали смо са тиме.

Некако у исто време инспектори су почели на улици да нас узнемиравају, психички злостављају и шаљу у затвор, с обзиром да смо оцењени као опасаност по цркву која је после петооктобарског пуча постала синоним за државу. Како би нас заштитиле од прогона и злостављања, Духовне Енергије Универзума почеле су постепено - испрва путем спознаја, касније и каналисањима, да откривају праву природу религија, но, то не да није зауставило злостављање, него га је и појачало. Сада смо на крају другог циклуса - злостављање, протеривање, азил, депортација и само је питање када ћемо започети трећи...

Никада се више није причало о слободи говора и људским правима - још мало па ће и од тога направити религију, а да се истовремено слобода говора и људска права тако очигледно и брутално крше широм планете. Ако им допустимо да нам ускрате Слободу да без страха од последица изговоримо Истину, тада су нас на ефикасан и лукав начин утамничили на физичко-емоционалном нивоу. Ту нас полако могу изгладњивати, материјално-финансијски контролисати и уцењивати, емоционално застрашивати, хранити надом у бољу будућност, хушкати да мрзимо и убијамо једни друге, бескрајно дуго... Енергијама мржње хранићемо Демоне, док ћемо енергијама Живота из крви побијених-жртвованих јачати и увећавати њихову Моћ.

Оливер

 


Сви текстови са сајта могу слободно и без икаквих измена бити штампани и објављивани у приватне и комерцијалне сврхе, у земљи и иностранству, од стране свих који то желе. Издавачка права су бесплатна, уз претходан договор везано за избор, опрему и ауторизацију текстова

26 март 16-те године ере Водолије - Београд/Србија