Четверг, 21.09.2017, 08:50:25
ИСЦЕЛЕНИЕ ТРАВМ
ИСЦЕЉЕЊЕ ТРАУМА
HEALING TRAUMA
КАНАЛИСАЊА
НАЈНОВИЈЕ (31)
ДОПУЊЕНО (13)
КАНАЛИСАЊЕ МЕСЕЦА
ИЗДВАЈАМО (5)

 

40

ВЕРА, ЗНАЊЕ, ДИРЕКТНО ИСКУСТВО

 

Насупрот раширеном предубеђењу да је духовност тешко разумљива и доступна само одабранима, вероватно сте приметили да је за разумевање тема о којима пишемо потребно само мало логике и нешто мало животног искуства. С обзиром да се духовност дуго времена везивала с једне стране за религије, а с друге за тајна друштва, ово за многе може представљати пријатно изненађење, јер молитве свештеника или изговарање тајанствених речи неког ритуала најчешће делују превише мистериозно, па самим тиме и недоступно већини људи. Духовност није ништа натприродно, већ је то најприроднији начин којим људска врста изражава себе и када са ње скинемо вео празноверја, мистерија и елитизма, и прихватимо је као део опште културе човечанства, тек тада ћемо на планетарном нивоу напредовати као врста.

Религиjе и Вера
Религија представља начин на који Емоционални Его схвата духовност, због чега је тај доживљај индиректан,тј. психолошке је природе и изражава се кроз веру. Иако је многи помињу, већина нема баш јасну представу о томе шта она јесте, какву улогу игра у религиозном животу и шта се може постићи њоме. Ради бољег разумевања требамо разликовати веровање у психолошком смислу, од вере у религиозном.

-> Веровање представља одређени мисаони став о некоме или нечему, праћен не тако јаким емоцијама, који може - али и не мора, имати своју потврду у реалности,

-> Вера изражена кроз религију представља јак емоционални набој, праћен чврстим мисаоним ставом који се заснива на једном броју нелогичних идеја, при чему је читава прича обогаћена обожавањем, а неретко и страхом.

Свака религија заснива се на за њу одређеним идејама које се сматрају светим и непогрешивим истинама, при чему скуп тих идеја чини званично учење неке религије. У принципу таквом ставу нема се шта замерити, јер свако има право да бира идеје у које ће веровати. Проблеми настају нешто касније, када црква која контролише државу и вернике почне да намеће своје учење, веру и циљеве како хуманистима, тако и припадницима других вера, чиме изазива сукобе. Изражена нетолеранција, једноумље и мржња, особине су већине вера, што је и разумљиво, јер им је извор Емоционални Его, па је због тежњи религија ка Апсолутној Моћи и небирању средстава да се та моћ и оствари, историја човечанства најчешће била крвљу исписивана.

Оно што групу идеја чини религијом, јесте њихова укорењеност на Емоционалном Плану, што се у психолошком смислу изражава реакцијама Емоционалног Ега. Да би неко учење било трајно укорењено на нивоу емоционалних реакција, неопходно је да идеје на којима се оно заснива буду нелогичне, како би се на тај начин онемогућила њихова критичка процена од стране Мисаног Ега. С обзиром да су 90-95% енергија које емитујемо у простор негативне енергије, очигледно је да религије својом укорењеношћу на Емоционалном Плану у великој мери учествују у томе.

Религије су укорењене на Емоционалном Плану и то углавном на Нижем Нивоу Емоционалног Плана коме припада Плексус чакра (Manipura), док Вишем Нивоу Емоционалног Плана припада Срчана чакра (Anahata). Мисаони План такође има две припадајуће чакре, при чему Нижем Нивоу Мисаоног Плана припада  Грлена чакра (Vishuddha), док  Вишем Нивоу Мисаоног Плана припада чакра Чела (Ajna).

Као што сте приметили, сваки план има два нивоа и две одговарајуће чакре, те стога Нижем Нивоу Физичког Плана припада Перинеум (Muladhara), Вишем Нивоу Физичког Плана Пубична чакра (Svadhisthana), док  на Духовном Плану не постоји дуалност, већ је све  Једно и  њему припада Темена чакра (Sahasrara).

Нижи Ниво Емоционалног Плана је ниво са кога каналишемо негативне емоције: агресивност, мржњу, освету… али је истовремено и извор енергија Моћи. Зато религије и моћ иду једно уз друго, што за последицу има појаву нацизма.

Виши Ниво Емоционалног Плана је ниво на коме доживљавамо позитивне емоције спрам других – које испољавамо осећајем да некога волимо, али преко њега осећамо и бол неразрешених односа са другим особама.

Када су у питању чакре Мисаоног Плана, тада преко Грлене Чакре испољавамо енергије Истине, a преко чакре Чела енергије Слободе.

Грлена и Чеона чакра имају велики значај, јер њиховом неактивношћу особа не може у пуној мери да се развије и изрази, већ читав живот проведе заокупљена физичко-емоционалним нивоом стварности. Иако неопходан, физичко-емоциоални ниво представља стални извор проблема – похлепе, страха, стреса, мржње, ратова… те предуго задржавање на ова два плана, свакако штети. Како су Истина и Слобода најачи изрази енергија ове две чакре Мисаоног Плана, забраном њиховог испољавања од стране режима, друштва или аутоцензуром, долази до блокаде Грлене и чакре Чела, што за последицу има застој у развоју свести. Ово особу чини рањивом, јер физички – а нарочито емоционални ниво и емоционалне реакције представљају извор манипулација човечанством, док истовременa блокада ове две чакре представља прекид у вези са Теменом чакром и Душом, те услед тога већина људи сврху свог постојања види у борби за моћ и гомилању материјалног.

Као добар начин одржавања ове две чакре отвореним, показало се говорење Истине и живљење Слободе, под условом да су то спонтани изрази ваше психе.

Религија – чувар нацизма и капитализма
Прича о религији и вери много је значанија него што то на први поглед изгледа, јер да би успешно владала и сачувала привилегије, потребан јој је одређени облик друштвеног уређења – капитализам, али и идеологија – нацизам.

Капитализам
Капитализам као облик друштвеног уређења није настао ни случајно, ни својевољно, већ под притиском очајног и обесправљеног народа. Он је у ствари само развијенији облик феудализма, који је задржао потпуно исту структуру моћи: црква – краљ и аристократија – газде – државни апарат – кметови, при чему читаву пирамиду моћи покрећу две силе: похлепа и пљачка.

Похлепа је порив који у човеку буди јаку и трајну жељу да приграби за себе што више – а ако може и све, нечега. Мада се лекари са тиме вероватно не би сложили, похлепу би сасвим слободно могли сврстати у групу болести зависности, заједно са жудњом за Апсолутном Моћи, алкохолизмом, наркоманијом и сличним болестима. С обзиром да похлепа има потребу да за себе приграби што више, као њен природан наставак јавља се пљачка. Уколико прелистамо целокупну историју човечанства, видећемо да су религиозна мржња и пљачка најчешћи узроци ратова.

Иако је у односу на феудализам представљао знатно напреднији облик друштва, капитализам је и даље остао бруталан систем израбљивања људи. Стога je – како би зауставили нарастајуће захтеве незадовољних људи за хуманијим друштвеним уређењем, измишљен комунизам. Комунизам је пројекат Римокатоличке цркве и покренут је уз помоћ сопствених, али и агената Јудаистичке цркве. Према њиховим замислима циљеви су му били следећи::

1. Очувања капитализма као јединог облика друштвеног уређења на планети, са припадајућом пирамидом моћи,

2. Трајног урушавања идеје о могућности постојања бољег и хуманијег друштвеног уређења,

3. Геноцида и пљачке над њима непријатељским народима – нарочито православним Словенима.

Као што смо се могли и лично уверити, иако је обмана с комунизмом трајала доста кратко – тек 70-ак година, својим творцима је донела пуно успеха:

1. Римокатоличка црква наметнула се као заштитник западне цивилизације и капитализма, чиме је повратила пољуљани углед, учврстила свој положај на врху пирамиде моћи и проширила га, а како би у пуној мери заварала грађане, владање државом наставила је кроз тајна друштва,

2. Комунизам – који је Русији и другим државама наметнут од стране агената Римокатоличке и Јудаистичке цркве, направио је од њихових држава својеврсне концентрационе логоре, са циљем да делује васпитно-образовно на грађане западних држава како би схватили "колико имају среће што живе у капиталистичким друштвима”.

Контрола Ватиканско-Рабинске Коалицие над комунистичким режимима трајала је различито – у Русији до средине 50-их, а у Србији до 80-их година прошлог века. Не схвативши које се силе крију иза приче о комунизму, политичке елите ових држава наставиле су да владају по устаљеним шаблонима, потпуно неспремне за последице које ће наступити по њихове државе гашењем тог пројекта.

3. Римокатоличка и Јудаистичка црква искористиле су нацизам и комунизам да побију неколико десетина милиона људи – у Русији између 20-40, у Југославији 1,5 милион Срба и да узгред – тамо где је то било могуће, нешто и опљачкају – као у случају Космета.

Нацизам
Нацизам бисмо могли дефинисати као: "Јаку жудњу за успостављањем Апсолутне Моћи над својом, али и над свим осталим нацијама света, вођену расизмом, дубоком мржњом и злом, усмереним ка одређеној раси, нацији или друштвеној групи, са јасно израженом намером да се она пороби или уништи”.

Ако ову дефиницију пресликамо на већину религија или конкретно на три цркве – Римокатоличку, Јудаистичку и Исламску, видећемо да се њихове вишевековне активности потпуно уклапају у дефиницију нацизма.

Тежња за Апсолутном Моћи није искључиво везана за ове три религије, јер се стално јављала током историје – Александар Македонски и Кублај Кан били су неки од многих који су подлегли зову њеног лудила. Но, с обзиром да су у питању били пројекти појединаца, њихов поход на освајање Апсолутне Моћи замирао би убрзо након њихове смрти. За разлику од освајача чији су походи добрим делом били економски мотивисани, нацизам представља идеологију Апсолутне Моћи која дела кроз систем који надживљава како владаре, тако и државе – кроз религију и цркву. Како би сачувале своју недодирљивост и невидљивост, религије су нацизам испољавале путем разних државе: Турска, Аустроугарска, Немачка, Европска Унија и Сједињене Америчке Државе представљају низ држава које су успешно – мање или више отворено, спроводиле и спроводе идеологију нацизма.

Но, сигурно ће бити оних којима ће се учинити невероватном идеја да капитализам и нацизам имају везе са религијом. Мислим, шта би то те смерне и богобојажљиве свештенике могло одвратити од вишесатних молитви у испосничким келијама? 

Жудња за Апсолутном Моћи, материјалним богатством и телесним уживањима, одлике су већине свештеника ових религија.

За разлику од религија, духовност је неспојива са тоталитаризмом, моћи, похлепом, нацизмом, геноцидима, пљачком, сексуалним перверзијама, лажима, обманама, преварама и сличним стварима, јер самим својим присуством постепено брише и избацује из ауре све негативне енергије Ега. Зато за религије духовност представља најопаснијег непријатеља.

Религијe уништавају духовност
Како би одвратиле човечанство од духовности, религије то чине на више начина, од којих ћемо поменути тек неколико:

Први начин одвраћања човечанства од духовности спроводи се наметањем капитализма, зато што код човека развија све негативне особине Ега, због чега он (човек) губи везу са Душом. А без Душе нема ни духовности.

Други начин спроводи се намерним ширењем погрешних учења и техника међу духовним трагаоцима и ту тек има свега и свачега: од гледања у учитељеву слику као методе духовног развоја, преко затрпавања ученика огромним бројем техника (у једном случају пребројали смо преко 200 техника/вођених вузализација!), до проглашавања визуализације једином техником духовног развоја – иако нема никакве везе са духовношћу, јер је у питању техника која се користи за увећање моћи и материјализацију жеља.

Трећи начин су религиозне обмане.
Пре непуних 100-150 година и само помињање ђавола и пакла, код верника (а тада су сви били верници)  будило би ужасан страх од смрти и патње. Но, како је за протеклих век и по људска врста напредовала, данас њихово помињање код већине изазива једино благ подсмех. Зато је религиозно застрашивање прилагођено савременом човеку и у ту сврху су измишљени НЛО-и и Гуштери.

Најезда НЛО-а почиње 50-их година прошлог века у Сједињеним Америчким Државама са већ чувеним "падом” НЛО-а у Розвелу. На основу те приче и каснијих сличних "случајева”, за пар деценија изникла је читава једна религија како верника, тако и неверника.  Прича о НЛО-има изворно је била предвиђена да замаскира серију тестова заплењених летећих тањира Трећег Рајха, која је у то време извођена. Ове летелице временом су усавршаване – нарочито у погонском смислу, па данас по својим летачко-маневарским могућностима знатно надилазе постојеће надзвучне авионе.

Значи, нису у питању НЛО-и, већ ЗЛО-и (Земаљски Летећи Објекти).

Читавој причи додати су ванземаљци, измишљене отмице "грађана”, тј. агената Коалиције и стварна касапљења стоке – а све у циљу застрашивања јавности, како би се стекао утисак да су то дела надмоћних и застрашујућих бића која долазе са неба као нека врста злих техно-ђавола.

Гуштери пак, који са Астралног (Емоционалног) Плана контролишу човечанство, директна су замена за ђавола и погађате, попут њега и они могу опседнути човека. Доказ су британска краљица, Џорџ Буш и десетине моћних ликова који се с времена на време – у физичком смислу, претварају у правог правцатог Гуштера. Наравно и око Гуштера је врло брзо нарасла религија верника и неверника, и сигурно бисте се изненадили када бисте знали колики број људи – озбиљних и утицајних људи, су верници ових религија.

Ово су два најпознатија примера религиозних обмана примењених на лаике, чија је сврха да свест људи прво доведу у стање интелектуалне заинтересованости, а затим у стање недоумице, страхопоштовања и страха, чиме их аутоматски спустају на ниво вере. Коалицији је ово важно, јер када спусте њихову свест на ниво свести једног верника – хришћанског, јудаистичког, исламског, гуштерског, НЛО-вског… тада она у потпуности одговара стању свести дванестогодишњег детета.

А са клинцима је лако, зар не?!

Таjна друштва и Знање
За разлику од религија – чија су учења јавна и доступна како верницима тако и
хуманистима, тајна друштва љубоморно чувају сет својих истина, откривајући их само особама за које сматрау да заслужују њихово поверење. Насупрот религијама које имају жељу да привуку што већи број верника, она се руководе принципом елитизма, те у своје редове примају особе – углавном мушкарце, из редова аристократије, бизниса, безбедносних служби, војске, науке, уметности и сличних области живота. Њихове истине најчешће се заснивау на знањима, која имају за циљ да припаднике тог друштва упознају са принципима на којима функционише Универзум, да им на тај начин помогну да се спознајно развију, али и остваре овоземаљске циљеве. Нека друштва осим знања своје припаднике подвргавају ритуалима разних мистерија и култова са циљем постизања виших стања свести и/или ступања у везу с одређеним духовним бићима. Иако су у време свог настанка њихови циљеви у највећој мери били духовне природе, временом је дошло до напуштања истих и преусмеравања на освајање моћи. Након инфлитрације и преузимања од стране Римокатоличке и Јудаистичке цркве, тајна друштва су своја деловања прилагодила њиховим циљевима, чиме су у знатној мери убрзала нацификацију планете.

Иако је Знање у односу на Веру напреднији облик духовне спознаје, његов спознајни домет такође је ограничен. Мисаоно, Емоционално и Животно Тело и одговарајуће енергије које она производе разликују се међусобно, при чему су енергије Мисаоног Тела најинтелигентније, Емоционалног су већ мање интелигентне, док су енергије Животног Тела на самом дну ове листе. Од ових енергија настају три Ега, па иако најпаметнији од њих и Мисаони Его је ограничен у могућностима спознаје, те његов највећи домет у развоју представља интелектуално знање. Када дотакне плафон спознајних могућности до којих је могуће доспети интелектом, једино што му преостаје, јесте кретање по хоризонтали. Опасност је у томе да уколико не схватимо ограниченост вертикалног раста Мисаоног Ега,  можемо читав свој живот провести крећући се по хоризонтали скупљајући знање, мислећи да се на тај начин духовно развијамо.

За кретање копном користићемо ауто, за пловидбу брод, док ћемо за летење употребити авион. Иако по својим особинама превазилази могућности аута и брода, авион такође има границу до које може ићи, те да би се отиснули даље – у Космос, неопходно је да га напустимо и пређемо у напреднији тип летелице – спејс шатл. Зато све док се поистовећујемо са мисаоним садржајем, емоционалним реакцијама и физичким нагонима, и даље користимо ова три нижа возила.

Трагаоци и Директно Искуство
Када у Вери не нађете одговоре на духовну чежњу, тражићете их кроз Знање, а када се и оно покаже неуспешним, спонтано ћете прећи на Директно Искуство. Ове три фазе духовне потраге смењиваће се током више десетина живота, али се све три могу испољити и у оквиру једног јединог.

Ову групу у причи о духовности можда је најтеже описати, јер је потпуно отворена и може јој припадати широк круг људи које бисмо могли назвати Трагаоцима. Већина њих су читав свој живот провели у проучавању психолошких, филозофских, религиозних, езотеријских… и других књига, провели године у ишчитавању гомиле сајтова, учествовали у бескрајним дискусијама по форумима, знали све што се може знати, а да и поред тога нису имали доживљај Директног Искуства духовности.

Директно Искуство духовности представља директан доживљај духовних енергија Универзума и у питању је потпуна и истинита спознаја о суштитни и природи тих енергија-свести, без кориштења интелекта. Духовне Енергије и свест су једно те исто, па када током медитације успоставимо везу са својом Душом или Духовним Енергијама, дејство њихове свести осећамо као пријатно енергетско струјање различите јачине, густине, топлине, брзине вибрација и кретања кроз тело, као и њихове унутрашње суштине попут Љубави, Истине, Слободе, Мира, Радости…  и сличних.

Као и медитација, и Директно Искуство је природна функција наше свести и у оба случаја не требамо ништа "радити” како би их доживели. Како Медитација Душе настави са брисањем сва три Ега, тако ће се учесталост и трајање Директног Искуства духовних енергија Универзума све више увећавати.

Неки ће сигурно бити забринути у вези са тиме шта се може десити са њима, када и ако дође до потпуног брисања Мисаоног Ега током Медитације Душе – да можда не падну у несвест и слично. Треба рећи да постепеним брисањем сва три Ега не долази до сужења, већ до проширења ваше свести, при чему увећавате степен свесности о себи, другим људима и појавама око вас. Оно што нам ограничава спознају стварности јесу управо наши Егои са својим ограниченим и забетонираним погледом на свет, негативним емоцијама и траумама, и физичким нагонима. Њиховим брисањем ми не престајемо да постојимо у интелектуалном, емоционалном и физичко-функционалном смислу, већ само престајемо да се поистовећујемо са ограниченим и неуротичним самосвестима та три Ега.

Три претходно описане групе никада нису потпуно чисте, па иако код религија Вера представља метод духовног развоја, у одређеном проценту учествују и Знање и Директно Искуство, код тајних друштава је пак Знање метод спознаје, али у извесној мери има и Вере и Директног Искуства, док се код трагаоца спознаја постиже Директним Искуством током кога провејава помало Вере и Знања.

Док се методе које воде ка Директном Искуству међусобно могу разликовати, као предуслов његовог достизања који важи за све технике, намеће се брисање Мисаоног, Емоционалног и Животног Ега из ауре особе.

СЛИЧНО:

1. РЕЛИГИЈЕ

2. ВЕРА, ЗНАЊЕ, ДИРЕКТНО ИСКУСТВО

3. ЕНЕРГИЈЕ ЗЛА

4. КРВАВИ БОГОВИ ЕМОЦИОНАЛНОГ ПЛАНА

5. ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О РЕЛИГИЈСКИМ И ДУХОВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА

6. РЕЛИГИОЗНОСТ, РАЦИОНАЛИЗАМ, ДУХОВНОСТ

7. РЕЛИГИЈЕ И ДЕМОНИ  

8. О КРШТЕЊУ

9. ИСПОВЕСТ ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНИКА

10. О ЏОНАТАНОВОМ ЗАЧЕЋУ

11. О КРСТУ, ПРИЧЕШЋУ И ЏОНАТАНОВОЈ „СМРТИ“

12. О ДОМАЋИНИМА

13. КАКО СВЕШТЕНИЦИ МАНИПУЛИШУ МОЋНИЦИМА 

14. О СТАДУ, ПАСТИРУ И ВУКОВИМА

15. ЦРКВА И ПОЛИЦИЈА

16. СВЕТО ДЕМОНСКО ЗЛАТО


ЗАУСТАВИМО ГЕНОЦИД
СЛОБОДЊАЦИ
ВИДЕИ (9)
ИСКРИЦЕ
Друзья сайта
  • Официальный блог
  • Сообщество uCoz
  • FAQ по системе
  • Инструкции для uCoz
  • Copyright MyCorp © 2017

    Бесплатный конструктор сайтов - uCoz