25
ЦРТИЦЕ I


 

О ЦРНОМАГИЈСКОМ НАПАДУ

Претходна два дана била су нам прилично тешка захваљујући црномагијско-полицијском двојцу: "Слободану" - лику у касним педесетим, средњег раста и конституције тела, трогуластог облика лица, проседe брадe од 5-6 дана, шеширом, скрушеног и помало несигурног става (одглумљено) који нам се представио као сликар и драмски писац заинтересован за духовност. Неколико пута помињао је мождани удар и слепило као проблеме којима је изложен, међутим искуствo која имамо са њима говори нам да таквe приче обично представљају индиректан начин застрашивања... Енергије његове ауре биле су меке и неагресивне, али се на дубљем енергетском нивоу могло осетити исијавање хладног зла. Првог дана успоставио је психолошки контакт са нама, док је другог кроз разговор - успут користећи визуализацију, успео да нам се прикачи за Плексус чакру.

За разлику од њега, поподне другог дана у бившој Лолиној улици накачила нам се "Соња", емоционално агресивна жена педесетих година досељена из Хрватске, висока и помало кошчате телесне грађе са нешто витилига око лактова и врата, која се између осталог бави и визуализацијама и која је своју одглумљену мржњу према Србијанцима и личне трауме скоро сат времена истресала на нас, намерно нам залазаћи у ауру на непристојно близак размак.

Услед њиховог негативног дејства протекла два дана осећали смо се веома лоше, а изузетно јак напад био је усмерен на Плексус, Грлену и чакру Чела.

"Слободан" је током обе посете малтене инсистирао на томе да посетимо просторије "Брахма Кумарис Јоге" које се налазе две улице иза цркве Александра Невског, али и просторије удружења у коме ради Спасоје Влајић у Деспота Стефана. С обзиром да нисмо осетили потребу за тиме нисмо га послушали, а касније нам је постало јасно зашто је то тражио од нас. Елем како смо тада медитирали-просили поред самопослуге на углу Француске и Цара Душана удаљени од цркве неких 40-50 метара очигледно је да смо доживљени као опасност по њу, а то важи и за Брахма Кумарис Јогу јер су им просторије "превише близу" цркви. Изгледа да би наш евентуални одлазак код њих требао на неки начин додатно да нас компромитује...?!

Током медитације (говоримо о нама) у Теменој чакри успоставља се јак енергетски ток са Духовним Енергијама Универзума који у свом делу изван наше ауре има облик левка, што значи да просторно заузима много већу површину од ње. Уколико се налазимо у близини неке цркве духовно-исцељујуће енергије које каналишемо делују прилично узнемирујуће на Енергије Зла* које бораве у цркви чекајући да верници изговоре име православног Демона (тада улазе у њихову ауру делујући на негативан начин: изазивају свађу, мржњу и агресивност, жељу за убиством,...) или целивају религијски предмет израђен од злата** (тада кроз уста продиру у њихово тело/органе изазивајући болест, лудило, смрт...). Како се због духовно-исцељујућих енергија осећају угрожено Енергије Зла тада постају агресивне услед чега нападају и уједају попове/монахе, "јер се не брину о њима и не штите их довољно добро".

Током поступка за азил у Грчкој затраженог средином септембра 13 године, пет месеци провели смо у самици димензија 2 x 1,80 м која је била опремљена надзорном камером и прислушкивачима у камери/зиду (!), но позитивни део читаве приче био је тај да смо могли да медитирамо. Двадесетчетвртог децембра када Грци славе свој католички божић слушајући папину посланицу из Рима, у вечерњим сатима са групом духовника учествовали смо у затварању енергетског портала који се налазио изнад Демонске горе. Портал су отворили православни црномагијашки попови/монаси из манастира Карпос (или неки назив сличног изговора) и кроз њега је са нижег Емоционала на енергетски ниво Физичког плана - Животни ниво, надирало толико Енергија Зла колико су их призивали сви остали црномагијшки свештеници/монаси света.

Након што смо замолили Духовне Енергије Универзума да га затворе Демон који је боравио у подземљу манастира осетио је његово затварање и насрнуо на нас са намером да нас уништи. Међутим Духовне Енергије Универзума бациле су на њега једну врсту енергетске мреже-плашта који га је тренутно смотао у лопту, формирајући непробојни површински слој. Демон*** има изглед огромне џиновске змије чија су агресивност и зло таквог интезитета да је људском уму то тешко и појмити. Духовне Енергије Универзума пак никоме не одузимају живот - па ни Демону, али оно што оне завежу никаква магија - чак ни Контрауниверзум сам, не могу развезати, те ће у таквом стању остати вечно.

Духовне Енергије Универзума затвориле су портал, а ми смо и наредних дана наставили са упућивањем молби што је довело до тога да до 1 јануара 14 године цела територија Грчке буде очишћена од Енергија Зла. Догађаји који смо описали одиграли су се на Животном нивоу Физичког Плана (Физички План састоји се из вишег - Животног нивоа који је енергетски ниво и нижег - Материјалног нивоа који је ниво материјално-чулних појава). Све ово изазвало је невероватан бес грчких црномагијашких попова/монаха, а како смо се једино ми налазили у Грчкој - и то у затвору, њихов бес удружен са бесом грчких муповаца свом силином обрушио се на нас. 

Ово вам говоримо у нади да ћете са пуном озбиљношћу схватити са чиме се сусрећемо и какве разарајуће последице по друштво изазивају ове демонске организације. Они који им омогућавају да то несметано чине - а који се и сами баве црномагијашењем, јесу муповци.

Текстови са сајта Исцељење Траума:
* 62 ЕНЕРГИЈЕ ЗЛА
** Р33 СВЕТО ДЕМОНСКО ЗЛАТО
*** 94 РЕЛИГИЈЕ И ДЕМОНИ
14 август 15 године ере Водолије - Београд/Србија

КАД' КИША ПРЕСТАНЕ ДА ПАДА...

Синоћ је у Београду око 21.00 падала баш јака киша и у предаху између два пљуска са четири дрвене гајбице и два картона стигосмо до широке увучене надстрешнице једног јавног објекта. У њеном ћошку - накратко узнемирени нашим доласком, стајаше загрљени пар тинејџера и након што на пар метара од њих спустимо гајбице и картоне кратким гестом извинисмо им се због узнемиравања, кренувши по лио-јорган сакривен у оближњој шумици. Десет минута касније пар је и даље био ту, али сада на другом крају надстрешнице, великодушно нам уступивши њен топао ћошак.

Плитке дрвене гајбице поређасмо једну до друге прекривши их картонима, затим опрасмо зубе и ноге, и покривши се јорганом лагано утонусмо у сан док је досадна киша поново почела да пада, а њих двоје из обзира према нама разговор спустише на ниво шапата.

Буђење у зору наговестило је облачан, али сув дан, док поред узглавља уочисмо две кесе са храном у којима су се налазиле: флаширана вода, две јетрене паштете, хлеб продужене свежине у целофану и кутија интегралних бисквита. 

Протеклих пет година зловољом косоварских, католичких и србијанских Моћника живимо као просјак и бескућник, јер психопате своје комплексе лече иживљавањем над беспомоћнима. Храну и барем сат нета дневно обезбеђујемо исцељујућим каналисањем на улици - прошњом, мада да нам није хране коју налазимо у контејнерима - нарочито воћа (али и одеће и обуће), здравље би нам било озбиљно угрожено. Током година оваквог живота навикосмо се на доброту и несебичност београђана, али и на зло мрзитеља.

Догађај од претходне вечери помињемо зато што је тинејџерски пар својом несебичношћу допринео да киша престане да пада...

05 септембар 15 године ере Водолије - Београд/Србија

Синоћ док смо спавали на клупи у једном градском парку око 4 изјутра изненада смо се пробудили и на пола метра од нас угледала лика како седи на тротоару и одвезује нам торбу са стварима, а коју смо пре спавања привезали за једну од пречки клупе. 

"Шта то радиш друже"? - упитасмо га, на шта он хитро устаде и без иједне речи лагано одшета у ноћ.

Лик је имао негде између 24-28 година старости, 184 висине, издужено-јајасте главе, смеђо-плаве косе ошишане на двојку и наочарима са црним оквиром које баш привлаче пажњу... 

9 септембар 15 године ере Водолије - Београд/Србија

(допуна текста "О ЦРНОМАГИЈСКОМ НАПАДУ")

Информације о религијама које смо кроз каналисано/спознајно написане текстове представили јавности многима ће деловати помало шокантно, али се надамо да ће их они који деценијама трагају за коренима зла што животе милиона људи претвара у патњу, разумети на прави начин. Информацију која следи добили смо спознајно пре отприлике три године, непосредно након каналисања текста "О РЕЛИГИЈАМА И ДЕМОНИМА", међутим тек сада нам је од стране Духовних Енергија Универзума сугерисано да је објавимо, а у питању је податак да је најачи центар црне магије у Србији манастир Милешева. 

С обзиром да је управо сада објављена очигледно је да постоји духовни разлог за то.

27 септембар 15 године ере Водолије - Београд/Србија

ПОПУТ МАСЛАЧКА НА ВЕТРУ...

Да појаснимо мало ово везно за азил. Наиме, Србију смо напустили 9 јануара 12 године након скоро две и по године интензивног злостављања и одлежаних 8-9 затворских казни, послушавши савет једне службене особе која нам је саветовала да је напустимо, јер у супротном можемо бити у животној опасности. С обзиром да су нам до тада већ два пута отворено претили убиством (једном у полицијској станици), а како нас у руском конзулату нису примили на унапред најављени разговор везано за добијања азила у Русији, азил смо затражили у ЕУропи - Румунији, Аустрији, Швајцарској, Италији, Француској, Шпанији, Белгији, Данској, Шведској, Финској, Словачкој, Бугарској и Грчкој. 

Осим у Швајцарској (не примају захтеве за азил од стране држављана Србије) и Бугарске (недостатак смештајних капацитета за тражиоце азила) у осталим земљама на затражени азил или смо одбијени, или смо пре добијања одговора морали да напустимо азилантски центар због проворцирања и шиканирања од стране муслиманских расиста из центра. Све то наравно да није било случајно, него је иницирано и/или одобрено од стране Гестапоа - пре свега америчког, који контролише све што се дешава у ЕУропи. Од стране америчких гестапо-агената прећено нам је у Румунији, Аустрији, Шпанији, Белгији и Данској, док су нас у осталим земљама локалним безбедњацима представили као "руског шпијуна". 

Разлог за ово била је серија текстова са нашег сајта која је представљала личну потрагу за узроцима рата који нам се недавно десио, а изнела је на површину виђење узрока и ратних догађања које се битно разликовало од виђења које су нам наметнули западњачки и окупационо-режимски медији. Отежавајућа околност била је и та што смо у рату учествовали као добровољац (ЈНА, ВЈ, СДГ) чиме смо у њиховим очима добили обрисе озбиљне непријатељске силе. Да ствар буде још гора по нас након 4-5 година хаковања сајт смо са америчког пребацили на руски хостинг - као и пошту, а поред картице банке "Интеза", имали смо рачун и у ондашњој "Московској банци" - јер је наша.Такође смо мејлом замолили руски ФСБ да спречи хаковање нашег сајта с обзиром да је на руском серверу :), а говори о геноциду над Србима почињеном од стране католика и муслимана.

Попут сличних нацистичких режима света, тако су и америчко-еуропски режими расистички, лажљиви, пљачкашки, злочиначки... да поменемо неколико најистакнутијих особина које вешто прикривају пропагандом о западњачкој демократији. На западу нема демократије у смислу њених изворних начела, све и сви су под контролом Гестапоа којим управљају свештеници и монаси Католичке цркве.

Елем, иако смо испуњавали све услове за добијање азила: злостављање и прогон на основу политичке, религијске и етничке припадности, укључујући ту и хуманитарни основ: забрану бављења нашом професијом и нехумане услове живота, азил нам је одбијен јер би га у том случају морали одобрити хиљадама опонената окупационог режима у Србији чијем смо злостављању изложени. Приликом подношења захтева за азил обавезно бисмо навели податак да је окупациони режим од 2000-2012 године убио преко 100 Слободњака попут: Драгана Малешевића-Тапија, Милића од Мачве, Миљу Вујановић, Драгоша Калајића, Момира Гавриловића-Гавру, Бранимира Николића-Бранчија, Борку Вучић, Ранка Панића... док су већина осталих непознати широј јавности. 

Међутим све ово било је узалудно и азил нам је званично одбијен, али нам је у неколико земаља незванично наговештено да би наш боравак у земљи био толерисан, а како се на улици снађемо, то је до нас. Једна земља коју нисмо посетили била је вољна да нам пружи азил, али нам је понуђен и одлазак преко Атлантика уз обезбеђене одговарајуће услове за живот и бављење духовношћу, но, након искустава које смо већ имали схватили смо да бисмо у сва три случаја били само затвореник са широким радијусом кретања. Било би нам забрањено било какво коментарисање рата у Југославији, улоге Католичке цркве и америчко-европских земаља у њему, док би духовност којом се бавимо била "прочишћена" од свега што има духовни значај, комерцијализована и продавана попут било ког прехрамбеног производа. На Русију не бисмо смели ни да помислимо, јер се Русима не сме допустити да развију покрет духовника, с обзиром да имају добрих основа за то - болећиву словенску душу и 54% факултетски образованог становништва. И поред тога што смо духовник, због свега поменутог и нашег српског порекла у католичко-муслиманској средини били бисмо обележни до краја живота. 

Живот је понекад попут рулета по чијим пољима одскаче метална куглица и никада не знате да ли ће се зауставити на пољу на коме сте поставили свој улог. Да ли ће ветрови судбине послати Маслачка на пут за Русију или ћемо и даље бити изложени злостављању и нехуманим условима живота, сазнаћемо ускоро. 

2 октобар 15 године ере Водолије - Београд/Србија

С обзиром да неки изгледа нису у потпуности схватили важност Чворишта за опстанак људске врсте, покушаћемо то да објаснимо на следећи начин: "Знате ли можда којем народу ће бити поверена дужност и част, да физички и духовно обезбеђује и чува Чвориште на Косову и Метохији"?!

3 новембар 15 године ере Водолије - Београд/Србија

О ЉУДИМА И КУЧКАРИМА

Протеклих 20-ак дана били смо изложени зловољи и застрашивању локалног кучкара, који је свако јутро чекао да се пробудимо (око 6,30-7,00 часова) како би намргођеног и претећег изгледа демонстративно прошао на метар од нас. И тако свако јутро.

Првих пар дана сматрали смо да је у питању само још један човекомрзац више у овим тешким временима, но, након 20-ак дана постало нам је очигледно да је он један од (резервних) војника србијанског Гестапоа. Два пута до сада група ромске деце узраста од 8-12 година (живе у ул. Стојана Протића бр. 5) током спавања гађала нас је комадима поломљених мермерних плоча, које би да су нас погодили, изазвале код нас тешке повреде. Последњи пут то се десило пре два дана о чему смо обавестили врачарску полицијску станицу, а данас нам је постало јасно да их је лик о коме говоримо наговорио на то.

Као и обично, и јутрос нам је агресивно и намргођено пришао на пола метра растојања, стао пар степеника изнад нас, и правећи се да се обраћа свом псу, гласом пуним мржње и зла обратио нам се: "Џукело... џукело...", након чега се удаљио неких десетак метара.
Требало нам је пар секунди да схватимо да је то обраћање било упућено нама, након чега смо такав његов гест пропратили коментаром за себе, али довољно гласним да га чује и он: "Олошу, маму ти је.ем у пи.ку...", испративши погледом његово удаљавање.

У питању је лик од 63 године, висине 187 цм, проседе косе, чврсте атлетске грађе, са белим псом средње величине. Живи негде у крају испод Народне Библиотеке Србије. 

Чини нам се да вам је јасно да има људи који вас мрзе и презиру - неки то чине из неоправданих разлога, други из оправданих. Они који вас мрзе из неоправданих разлога јесу расисти и углавном су то католици и муслимани. Код оних који вас мрзе из оправданих разлога у 95% случајева одговорност за то сносе ваша тајна полиција и црква, а само 5% ви. Као Духовник нисмо способни да мрзимо никога, нити било коме да мислимо зло, али не можемо а да се не запитамо да ли људи који нас годинама тако упорно злостављају припадају људској врсти.

18 децембар 15 године ере Водолије - Београд/Србија

ЉУБАВ ЈЕ МОСТ II

Пре неких недељу дана говорећи о својим синовима, Љубиша нам рече: "Волим их као онда, када сам им у породилишту први пут угледао буцмасте обрашчиће и окице...".

31 децембар 15 године ере Водолије - Београд/Србија

Почетком јуна 1999 године, Зећиру Бериши из (бивше) улице Победе бр. 37 у Пећи опљачкане су све ствари из куће, укључујући ту и тамозелени Голф 3 са шибером на крову (купљен и увезен из Немачке).

Вероватно сте га уочили на београдским улицама.

12 јануар 2016-те године - Београд/Србија

 

Јасно је да србијанска тајна полиција зна ко је опљачкао ствари из куће и ауто Зећира Берише, али из неког разлога кријe њихов идентитет.

Из ког то разлога тајна полиција крије идентитет пљачкаша?

13 јануар 2016-те године - Београд/Србија

О каменовању и Грцима 

Синоћ када смо око 22,00 дошли на спавање, затекли смо гомилу одломљених комада мермерних плоча којима је "неко" каменовао наше ствари сложене у ћошку. Поред комада мермерних плоча остављена је и мртва сврака као упозорење...

П.С.
Нисмо заборавили на Грчку, међутим нисмо још психо-емоционално процесуирали доживљено, када то буде завршено описаћемо тих шест месеци у грчком затвору. Уколико проживљено сведемо на пар реченица, Грке слободно можемо описати као сујеверан, сулуд и демонизован полуживотињски народ. Од првог дана затвора застрашивали су нас, изгладњивали, у храну додавали наркотике, афродизијаке и отрове (18 пута смо ишли код лекара), сексуално нас злостављали и застрашивали...укратко речено најгори расистички олош..

20 јануар 2016-те године - Београд/Србија

У среду увече негде око 23,30 поново нас је каменовала група ромске деце из улице Стојана Протића бр.5, па смо ујутру (четвртак) у полицијској станици Врачара поднели кривичну пријаву због напада из расистичких побуда.

24 јануар 2016-те године - Београд/Србија

Црна магија у граду... 

Јуче смо присуствовали истом догађају као што је био онај описан у претходна два случаја, међутим како из одређених разлога нисмо могли одмах да се удаљимо, тих два минута осећали смо се изузетно лоше. Након што смо се удаљили, одмах је - спонтано без наше молбе, започело избацивање Енергија Зла из нашег организма и ауре.

Црна магија може се направити у свим областима људског живота, а да о томе немате уопште представу, већ је за вас је то само један обичан догађај коме присуствујете. Ми смо прилично отворени и не волимо да мистификујемо ствари, међутим у овом случају оставићемо полицији да одради свој посао, с обзиром да знају (односно могу сазнати ако се распитају) којем догађају смо присуствовали када нам пукао чир пре 15 година, што важи и за догађај коме смо присуствовали 1 јануара ове године.

Очигледно је да ће најтеже последице - готово тренутне, претрпети сензибилне особе, док ће се код мање сензибилних и оних са сензибилитетом коре дрвета (има и таквих) последице појавити током наредних дана/недеља у разним облицима: у виду акутне или хроничне болести, безразложних свађа у породици, несрећних случајева... и слично.

25 јануар 2016-те године - Београд/Србија

1 2 3