(Прексиноћ, након шетње Кнез-Михајловом у вечерњим сатима, свратили смо до тоалета у Универзитетском парку, након чега смо сели на клупу у парку да ушијемо распарани нам ранац. Када смо кренули да из цегера који носимо у руци извадимо прибор за шивење, међу стварима угледасмо празан стаклени унучић од вињака.

Покушавајући да схватимо откуд "то" у нашем цегеру, на неких 7-8 метара од нас пажњу нам је привукао покрет средњовечног мршавог мушкарца, који као да се ту створио изникавши из земље. Упутио нам је дуг, значајан поглед пун мржње, зла и подлости зурећи нам у очи добрих 10-ак секунди, након чега се окренуио и изгубио у полумраку парка.

Тада у трену схватисмо ко је у питању и зашто се "то" нашло у нашем цегеру.

Док смо шетали Кнез-Михајловом улицом он или неки други инспектор/агент србијанског Гестапоа пришавши нам с леђа убацио је празан унучић од вињака у цегер са намером... не знамо, стварно не знамо, али је очигледно да је у питању намера да нам се наруши унутрашњи мир, да се застрашимо и да нас на тај начин енергетски вампиришу...

Како је због природе енергија њихове свести, демонизованости и злонамерних поступака спрам нас сваки контакт са агентима србијанског Гестапоа за нас стрес високог нивоа, протекла два дана покушавали смо да психо-емоционално процесуирамо његов поступак, да би нам синоћ спознаја разбистрила свест...
)



Сигурни смо да не знате где се хране Демони, јел да?

Но добро, немојте се једити због тога, рекли би Војвођани.

Ако бисмо вас пак упитали: "А где се храните ви"? - вероватно бисте нам одговорили: "Кући, у кругу породице".

Тачно. Међутим ако би вам неко рекао: "Први залогај поједите овде у кући, други на Вождовцу код кума Пере, трећи на Бановом брду код таста и таште, четврти на Новом Београду код ваше сестре..." вероватно бисте завапили: "Молимо вас доста, умрећемо од глади на тај начин...".

Ову кратку причу испричали смо вам, како бисмо вас увели у причу о томе на који начин се Демони хране. Већ смо говорили о томе да Демони увећавају и јачају Моћ хранећи се Енергијама Живота, које се налазе у крви људи. Због тога су у ранијим периодима људске цивилизације током религијских ритуала приношене људске жртве, односно, Демонима су приносили Енергије Живота из крви жртвованих.

Касније - као би се од верника сакрила црномагијска природа ових секти-религија, приношење жртви религијским Демонима измештено је на бојно поље или у затворе и логоре.

Јесте, клањâ Срба од стране муслимана и католика током недавно завршеног и за време Другог светског рата у затворима и логорима била су црномагијски ритуали, са наменом да се Енергијама Живота из њихове крви ојача и увећа Моћ Демона поменутих црномагијских секти.

Клања заробљеника због Енергија Живота из крви жртвованих, такође су радили и четници и љотићевци са намером да увећају и ојачају Моћ православног/их Демонâ.

Међутим, ритуали масовног приниошења жртви не одигравају се свакодневно, већ сваих 30-50 година. Уосталом, то је један од основних разлога због кога свештеници и монаси ових секти изазивају крвопролићâ широм света...

"Како у међувремену Демони одржавају свој енергетски потенцијал"? - упитаћете се.

Па тако што се хране енергијама Животног, Емоционалног и Мисаоног Тела које спонтано еманирају-генеришу верници поменутих секти.

"Добро" - рећићете, "али зар Демони посећују једног по једног верника, њих има на десетине хиљада...".

Наравно да не, већ као што се ви храните кући у кругу породице, тако се и Демони хране у својим кућама, када се у њима окупе верници призивајући их изговарањем њихових именâ...


 


Сви текстови са сајта без икаквих измена и скраћивања могу бити штампани и објављивани у приватне и комерцијалне сврхе, у земљи и иностранству, од стране свих који то желе. Издавачка права су бесплатна, уз претходан договор везано за избор, опрему и ауторизацију текстова

05 децембар 16 године ере Водолије - Београд/Србија