23a 
О 9.600 ЕВРА

("Током протеклих 6 година, барем 15-20 пута - углавном током боравка у затвору у Падинској Скели, на један индиректан и за нас скоро неухватљив начин, било нам је сугерисано да смо дужник србијанског Гестапоа, тачније, да су 9.600 евра које нам је наш отац - пуковник србијанског Гестапоа Никола Поповић, 20007-ме године исплатио као наш део породичног наслеђа, у ствари њихове паре. Сходно томе, дужни смо им 9.600 евра...").

Да, то им је био план, да вас даривањем вашег дела "наследства" на превару учине кривцем и тако ставе под контролу. Истовремено, то им је годинама служило као изговор за ваше присилно држање на улици, вампирисање и злостављање.

Све Службе света имају развијен репертоар техника и трикова којима присилно регрутују оне који су им из неког разлога интересантни. Осим тога што сте син пуковника србијанског Гестапоа, интересовање за вас порасло је након што је католички Гестапо отворено понудио награду и напредовање у каријери онима који вас ставе под контролу + бонус, уколико буду успели да вас натерају да их заволите и "пребегнете" на Запад.

У томе на сву срећу нису успели, чиме сте код њих изазвали приличну количину једа и љутње.

Оно што је важно да знате у овој ситуацији, јесте следеће: да ви ни у једном тренутку нисте знали, нити сте посумњали да сте објекат њихове подметачине и лукавштине, него сте тих 9.600 евра прихватили као део исплате ваше очевине*, односно, као део имовине који вам је припадао са мајчине стране.

Новац сте искористили на вама најрационалнији начин: за исцељење - односно, боравак у природи на планини, куповину лаптопа и покретање сајта, превођење дела каналисања на руски и енглески језик, враћање морално-материјалног дуга конобару Ивану коме сте украли новчаник, и након хапшења Радована Караџића и ваше одлуке да одустанете од уживања у миру планинске идиле ради борбе за Истину о геноциду над Србима, наредну годину дана наставили сте свој опоравак у миру ваше комфорне собе на Вишњичкој падини у Београду. Када сте сав новац потрошили, били сте спремни да чиста образа, односно, чистих намера, кренете у борбу за доказивањем Истине о ратним дешавањима у Југославији и геноциду над Србима...

Сада пекабејци и даље покушавају да вас дестабилизују и компромитију код оних који се распитују о вама поменутим новчаним износом, иако - понављамо, ви никада нисте посумњали да су вам те паре подметнуте преко вашег оца, као део вашег породичног наслеђа.

Јасно је да неко ко је у овом животу ушао у Просветљење, није особа која би пристала да се запосли у некој безбедносно-обавештајној служби, чак ни у случају да је та безбедносно-обавештајна служба максимално коректна у свом односу према особама које "ради". Ваше одбијање њихове понуде да им се придружите у два наврата: 1988 и 2000-те додатно их је разбеснело, као и ваше одбијање (7-8 пута) да им се јавите на одређене телефонске бројеве, што је класичан начин постепеног регрутовања и увлачења у безбедносно-обавештајну службу.

Ви сте успели да досегнете, односно остварите сврху егзистениције људске врсте - односно сврху егзистенције Развојних Свести Душа и изнад тога не постоји ниједан већи циљ или стремљење. Они пак који су се годинама, па и деценијама - мислимо на вашег оца пре свега, иживљавали над вама, вашом Добротом и Љубављу мораће пре или касније да се замисле над собом и поривима који се јављају у њима. Живот човека је попут лета птице - може трајати дуго, али пре или касније увек дође тренутак када птица склопи крила и слети на тло. Уколико се узнесе превише, тај сусрет са тлом понекад по њу може бити прилично трагичан.

Духовне Енергије Универзума

 

* За поменути износ од 9.600 евра сазнали смо у Новом Саду, када смо нашег "ујака", тј. брата** наше помајке Јелене Ђуровић, замолили да нам помогне и обезбеди било какав посао у Новом Саду, јер смо у Београду изложени прогону и злостављању.

Међутим он то није желео да учини, већ нам је рекао да су Никола, Оливера (неудата) и Александар продали породичну кућу у Пећи, тј. плац који је остао након њене пљачке, паљења и рушења од стране Албанаца, те је договорио наш сусрет са Николом и Александром у Београду.

Са поменутим Николом и Александром Поповићем сусрели смо се у холу Палате Правде у Београду и током тог сусрета Никола нам је показао уговор који је саставио, а према коме новац од продатог плаца на коме се налазила породична кућа у којој смо живели до нашег 25-те године живота, својом добром вољом он дели на четири дела, при чему наш део износи 9.600 евра.

Том приликом предали су нам поменути износ од 9.600 евра, с тим да су за сваку новчаницу од 100 евра коју су нам предали, у свесци већ имали записан серијски број. Када су изброји целу суму од 9.600 евра, на шалтеру Палате Правде потписали смо и оверили уговор о поклону, при чему смо задржали наш примерак.

Затим смо заједно отишли до "Интеза банке" која се налази у Сарајевској улици отприлике паралелно са Палатом Правде, отворили рачун и положили на њега 9.500 евра.

Након тога смо се растали.

Годину-две након тога, док смо становали код неких избеглица из Хрватске***, украден нам је поменути Уговор о поклону, али и решење о прекиду радног односа у Војсци Југославије у својству војника по уговору у извиђачко-диверзантском батаљону 72 специјалне бригаде из Панчевa, у трајању од 01. јануара 1993 - 31. марта 1995 године.

Зашто су то учинили, не знамо.

** Милисав-Мићa Ђуровић, пензионисани Гестапо-агент или полицијски инспектор (није се знало тачно шта ради у полицији), у то време становао је на адреси у ул. Ђорђа Табаковића 10 у Новом Саду. Његов сестрић је Радован-Пуре Никић, а сестрична Надежда-Нина Никић (неудата), обоје живе и раде у Новом Саду.

*** Cедам-осам месеци становали смо на почетку авалског пута, у улици Јанка Јанковића бр. 9, код Љубише и Јованке Црнобрња. Док смо боравили код њих, украдена су нам поменута документа.

О 9.600 ЕВРА 
О КАРАНТИНУ ЗА СРБИЈАНЦЕ


Сви текстови са сајта без икаквих измена и скраћивања могу бити штампани и објављивани у приватне и комерцијалне сврхе, у земљи и иностранству, од стране свих који то желе. Издавачка права су бесплатна, уз претходан договор везано за избор, опрему и ауторизацију текстова

06 септембар 16 године ере Водолије - Београд/Србија