Четверг, 21.09.2017, 10:29:32
ИСЦЕЛЕНИЕ ТРАВМ
ИСЦЕЉЕЊЕ ТРАУМА
HEALING TRAUMA
КАНАЛИСАЊА
НАЈНОВИЈЕ (31)
ДОПУЊЕНО (13)
КАНАЛИСАЊЕ МЕСЕЦА
ИЗДВАЈАМО (5)

 

 

 

20

О ЗЛОЧИНИМА НИКОЛЕ ПОПОВИЋА, ПУКОВНИКА ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ СРБИЈЕ

Како почети причу о нечасти, педофилији, садизму и злочинима, а да при томе она не остави утисак бљутавости и натера вас да угасите комп?

Можда је добро почети мало изокола...

Па да почемо... Никола поповић рођен је 27 децембра 1933 године у селу Нец, општина Ђаковица од оца Милуна и мајке Госпаве, девојачко Ђоковић. Као мали имао је несретно детињство јер су га родитељи редовно тукли, а затекао га је и Други светски рат. Но оно што је на њега оставило најјачи утисак - најјачи у смислу емоционалне трауме, било је сексуално злостављање коме је био изложен од стране брата од стрица када је имао 5 година. То искуство за његов малени ум представљало је нешто од чега никада није успео да се опорави и излечи.

Следећи шок по његов ментални склоп представљала је појава шизофреније коју је узроковала повреда главе комадом стене са стропа пећине током немачког бомбардовања Подгорице, у којој су се као избеглице са Космета крили извесно време. Све ово - уз за то време традиционалне глад и сиромаштво, створили су у њему такав јед и мржњу који су представљали опасност да се излију на све са којима је долазио у додир. Наравно да таква структура психе у малој племенској заједници Космета није могла проћи незапажено због чега је и добио надимак "луди Нико".

Луд или психопата, ко ће га знати, но из професиноналних разлога људи његовог психо-емоционалног профила били су веома цењени у круговима тадашње државне службе која се бавила контролом и преваспитавањем грађана Србије. Захваљујући свом брату од стрица [не оном који га је силовао, ово је у питању Војислав-Војо Поповић високи функционер косовске Државне Безбедности који је након доласка Милошевића на власт као антисрпски (читај: шиптарски) кадар смењен и протеран за Подгорицу, где и данас живи] примљен је у редове Државне Безбедности, након чега је почео да се остварује његов животни сан.

Напредовање у служби представља сан сваког пекабејца због чега се наш анти-јунак трудио да остави што бољи утисак. Како би се доказао био је веома инвентиван у идејама и начинима на којима би Служба могла загорчати живот државним непријатељима Србије. Опште симпатије колектива заслужио је још као поручник тиме што у просторије Државне Безбедности при Пећком СУП-у позвао веома лепу и младу супругу политичког затвореника осуђеног на дугогодишњу затворску казну и у присуству четворице колега обратио јој се: "Ти знаш  да је твој супруг у нашим рукама, па како се ти будеш понашала према нама, тако ћемо се и ми понашати према њему".
Остало је историја.

Елем, проблем који је за њега представљао велику потешкоћу била је ограничена могућност напредовања с обзиром да је Пећ мало место од 50.000 становника, но, Партија и Служба сматрали су да му је ту место, због чега он није желео да се успротиви њиховим одлукама. Међутим како је време протицало нашег анти-јунака изједао је црв сумње да је судбински предодређен за велика и важна државна дела, а да га зли и завидни којима је окружен спутавају. Комплекс ниже вредности само је појачавао овако лоше стање његове психе, што није могло изаћи на добро. Као што је то обичај на Балкану - али и у другим деловима света, вентил кроз који се поменута агресија и мржња најчешће испуста били су жена и деца, тј. једно дете. Ми. Све оно што није смео да испољи и каже себи једнакима - да и не помињемо јаче од њега, истресао би на нама са бесом и мржњом који су се граничили са лудилом. За све што му није ишло од руке били су му криви жена и син, али не и он сам. За све своје неиспуњене снове и маштарије проналазио би кривца у нама двоје.

Што је дуже трајала ова хорор-драма, то се његова психа све више губила и пропадала отварајући пролаз Енергијама Зла да испуне његову ауру, енергетске токове и органе. Такав развој ситуације коме год да се деси предуслов је за трагедију. Прва жртва била је мајка, коју је након двадесет и нешто година суровог злостављања и пребијања убио изазвавши јој канцер дојке, из разлога што се напокон развела од њега. Државна Безбедност има веома развијену хемијско-прехрамбену лабораторију у којој постоји огроман број разних препарата за скоро сваку ситуациону примену - уколико се присетите "тихих смрти" наших савременика који су сметали овој злочиначкој секти, биће вам јасно како су напустили овај свет.

Но након ње на ред смо дошли ми - збуњени и престрашени тинејџер-духовник одрастао у породичној средини неког хорор-филма. Захваљујући сугестији наше Душе (тада смо то сматрали "гласом подсвести") у двадесетчетвртој години живота након четири године узалудног тражења запослења, напустивши Пећ дошли смо у Београд. Наредних двадесет и пет-шест београдских година живота нису нам текле лако, али то је била свакодневница многих грађана Србије. Оно што је пак у нама читаво време било јако и трајно били су Истина, Слобода и Љубав. Сво троје са великим почетним словом.

Ако постоји нешто што психопате доводи у стање лудила и беса онда су то три претходно поменуте енергије-свести, па је наш анти-јунак себи доделио задатак да их код нас трајно угаси. Да би успео у томе користио је ресурсе Службе и услуге колега који су желели да му изађу у сусрет. Но и поред тога убити рођеног сина на тако (за њих) очигледан начин, а да до њега нема буквално никакве кривице није било једноставно извести, јер колегама је било лако уочити психо-емоционалну структуру жртве која се у односу на његову психо-емоционалну структуру прилично разликовала. Како ни након више покушаја није успео да прекине нашу Врпцу Живота одлучио је да то остави у аманет својим дужницима из Службе, а да осим ових личних разлога послужимо и као поучна лекција свима који се дрзну да одбију послушност једном агенту Државне Безбедности.

Психијатрија је сложена наука која у себи обједињује неколико научних дисциплина и сигурни смо да ни она не би успела да се сложи око дијагнозе нашег анти-јунака. Каква год била, сигурни смо да би била веома сложена и захтевала би вишедеценијско лечење под веома строгим условима боравка. Како би то са правне стране било тешко спровести (ДБ агенти не подлежу кривичном гоњењу) све што је наш анти-јунак починио прекриће пепео протеклих догађаја.

Оливер Поповић

наставиће се... уколико будемо приморани на то 

П. С.
Претходни текст по свом садржају прилично одудара од текстова са сајта, но природа посла којим се поменути нажалост баве и њихова психо-емоционална патологија спречавају нас да текст уобличимо на за већину читалаца нормалан и разуман начин.


СЛИЧНО:

1. МОЈА ПРИЧА
2. ПИСМО КОСОВАРСКИМ ДЕЗЕРТЕРИМА И ИЗБЕГЛИЦАМА
3. О ЗЛОЧИНИМА НИКОЛЕ ПОПОВИЋА, ПУКОВНИКА ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ СРБИЈЕ


Сви текстови са сајта без икаквих измена и скраћивања могу бити штампани и објављивани у приватне и комерцијалне сврхе, у земљи и иностранству, од стране свих који то желе. Издавачка права су бесплатна, уз претходан договор везано за избор, опрему и ауторизацију текстова

24  јул 15 године ере Водолије - Београд/Србија

ЗАУСТАВИМО ГЕНОЦИД
СЛОБОДЊАЦИ
ВИДЕИ (9)
ИСКРИЦЕ
Друзья сайта
  • Официальный блог
  • Сообщество uCoz
  • FAQ по системе
  • Инструкции для uCoz
  • Copyright MyCorp © 2017

    Бесплатный конструктор сайтов - uCoz